Languages

Сантјаго Кањон-Валенсија

Колумбијски виолончелиста Сантјаго Кањон-Валенсија је активан као солиста, композитор, сликар и фотограф.

 

Носилац титуле Би-Би-Си-јев уметник нове генерације 2022, Кањон-Валенсија рођен је 1995. године у Боготи. Свој дебитантски наступ као солиста имао је са само шест година, са Филхармонијским оркестром из Боготе. Од тада, израстао је у изузетног музичара, кога хвале као уметника чији звук и текстура теку с лакоћом и аутентичношћу (The WholeNote) и једног од најперспективнијих младих виолончелиста (Форбс Колумбија).

 

Међу бројним признањима, Кањон-Валенсија је освојио и Сребрну медаљу и титулу Миљеника публике на 16. Међународном такмичењу Петар Иљич Чајковски 2019. године; добитник је награде Фондације Старкер за 2018. годину; Треће награде на Међународном такмичењу Краљица Елизабета 2017. године; Прве награде на Међународном такмичењу за виолончело Карлос Пријето, на Пекиншком међународном музичком такмичењу, затим на Међународном музичком такмичењу у Гизборну и на Међународном такмичењу младих уметника Ленокс у Даласу; а добитник је и главних награда на такмичењима за виолончело Сфинкс, Казалс, Јохансен, Касадо и Адам.

 

Међународна солистичка каријера одвела је Кањон-Валенсију на гостовања широм света, где је наступао са оркестрима као што су Симфонијски оркестар театра Марински с Валеријем Гергијевим, Симфонијски оркестар Франкфуртског радија са Кристофом Ешенбахом, Бриселска филхармонија са Стефаном Деневом, Симфонијски оркестар Радија Југозападне Немачке са Андрисом Погом, Филхармонија Санкт Петербурга са Николајем Алексејевим, Камерни оркестар Орфеј, Симфонијски оркестар из Антверпа са Мухајем Тангом, камерни оркестар Московски солисти са Јуријем Башметом, као и свим водећим оркестрима у његовој родној Колумбији.

 

Предстојећи ангажмани укључују наступе широм Европе, између осталих и дебитантски наступ у лондонском Вигмор Холу, као и реситал у дворани St. George’s Bristol са пијанисткињом Наоко Сонодом; New Generation Artist Showcase концерте са Симфонијским оркестром Би-Би-Сија и диригентом Пјером Блузом у Лондону и ирским Алстер оркестром под вођством Јака Ван Стејна; реситал у италијанском Театру Масимо; дебије са Данским камерним оркестром на Фестивалу у Картахени и Београдском филхармонијом; као и наступе с Националним оркестром Летоније и Симфонијским оркестром Радио-телевизије Шпаније у Театро Монументалу.

 

У САД-у, Кањон-Валенсија наступа као гостујући уметник на Међународном институту виолончела у Минесоти, изводи реситале у Библиотеци за музику и уметност Атенеум у Сан Дијегу и у Извођачком центру Шалин Лиу у Масачусетсу, а и поново наступа са Симфонијским оркестром из Алабаме са Карлосом Искарајем, са којим често сарађује. Такође ће наступити у Јужној Кореји у Историјском музеју Сеосомун у Сеулу, у оквиру Фестивала Mostly Cello, пре него што се врати у Колумбију на два концерта поводом објављивања свог најновијег албума Успон, у Театру Метрополитано и Театру Мајор, као и на наступ са Националним симфонијским оркестром Колумбије. Током лета 2024. године, обележиће стогодишњицу рођења Јаноша Старкера наступима у концертној дворани Лоте у Сеулу са Филхармонијом из Сеула у Кореји и Сантори Холу у Јапану.

 

Кањон-Валенсија гаји велику страст према сарадњи са савременим композиторима, те је као солиста извео светску премијеру нарученог Концерта за виолончело Stringmaster (Мајстор на жицама) Карлоса Искараја са Симфонијским оркестром из Алабаме. Одржао је и колумбијску премијеру Хинастериног Концерта за виолончело бр. 2 са Националним симфонијским оркестром Колумбије, премијерно извео Концерт за виолончело Хорхеа Пинсона Рапсодија четири елемента на Међународном музичком фестивалу у Картахени, а свирао је и премијеру Гулдиног Концерта за виолончело у Окланду, Нови Зеланд, са Камерним оркестром из Окланда.

 

Као објављивани уметник, Кањон-Валенсија ужива у изазовима истраживања познатих и непознатих остварења, уз посебно интересовање за наручивање нових композиција, аранжирање и писање сопствених дела. Његово најновије издање Успон, објављено у новембру 2022. године за издавачку кућу Соно Луминус, представља остварења која је сам аранжирао и написао Кањон-Валенсија, као и наручена дела, компонована од стране савремених колумбијских аутора. Ранија издања укључују Сантјагов дебитантски ЦД албум Соло, похваљен од стране магазина Страд, који га је окарактерисао као технички беспрекорног и потпуно у духу композиторских идиома; затим албум са пијанистом Андреом Лукезинијем посвећен Шуберту и Бетовену, објављен за издавачку кућу Егеа; као и албум руских соната и популарних комада из репертоара за виолончело, са пијанисткињом Кетрин Остин, објављен за издавачку кућу Атол.

 

Сантјаго Кањон-Валенсија је радио са менторима као што су Хенрик Заржицки, Џејмс Тенант, Андрес Дијаз и Волфганг Емануел Шмит. Од 2011. године, добитник је Стипендије Мајра и Едмундо Ескенази коју додељује Салви фондација.