Луиса Швицгебла описују као правог виртуоза, енергичног младог генија са истанчаним осећајем за уметност (Фоно Форум) и интуитивног музичара (Њујорк тајмс). Хваљени су његов грациозан став, елеганција, маштовитост, изражајна лирика и кристално чиста артикулација. Редовно наступа на реситалима, са најбољим оркестрима широм света, а похвале критике стижу са свих страна за његова снимљена издања.

Током сезоне 2021/22. Швицгебел је имао деби наступе са Филхармонијом из Осла (Гершвинов Концерт за клавир под диригентском палицом Василија Петренка), Националним оркестром из Меца (Сен-Сансов Клавирски концерт бр. 2 под диригентском палицом Давида Реланда) и Краљевским северним симфонијским оркестром у Европи, са Симфонијским оркестром из Ричмонда и Филхармонијским оркестром из Сакрамента у САД-у и са Сингапурским симфонијским оркестром у Азији. Враћа се Краљевском шкотском националном симфонијском оркестру, Симфонијском оркестру из Борнмута, Би-Би-Си-јевом концертном оркестру (са којим наступа на новогодишњем концерту 2022. године), Симфонијском оркестру из Јуте, и изводи Бетовенов Концерт за клавир бр. 5 на завршном концерту Фестивала класичне музике Музички септембар у Монтроу у Швајцарској, заједно са Симфонијским оркестром из Луцерна, под диригентском палицом Михаела Зандерлинга.

У претходним сезонама, међу истакнутим наступима бележи и извођења са Филхармонија оркестром, Симфонијским оркестром Града Бирмингема, свим Би-Би-Си-јевим оркестрима, Симфонијским оркестром Баварског радија, Симфонијским оркестром Франкфуртског радија, Бамбершким симфонијским оркестром, Националним оркестром Француске, Данским националним симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром Свис Романд, циришким Тонхале оркестром, Бечким симфонијским оркестром и оркестром Тонкинстлер, Симфонијским оркестом из Синсинатија и Окландском филхармонијом. Диригенти са којима је сарађивао укључују Едварда Гарднера, Миргу Гражините-Тилу, Емануела Кревена, Николу Колона, Тијерија Фишера, Шарла Дитоаа, Марека Јановског, Фабија Луизија, Лахава Шанија, Робина Тићатија, Луиса Лангреја, Џона Вилсона, Џејмса Гафигана, Санту Матијаса Рувалија, Бена Гернона, Елим Чан, Алондру дела Пару и Фабијена Габела.

У соло реситалима и камерној музици, Швицгебл често наступа на великим фестивалима и дворанама, укључујући недавни наступ у Вигмор Холу у Лондону, Концертгебау у Амстердаму, на фестивалу Рајнгау, Рурском клавирском фестивалу, Клавирском фестивалу у Лилу и Сингапурском међународном клавирском фестивалу, а изводи камерну музику са Бенџамином Белманом, Нареком Хакназаријаном, Реноом Каписоном и Алином Ибрахимовом.

Швицгебл често наступа у својој родној Швајцарској; свирао је на главним фестивалима као што су фестивали у Вербијеу, Луцерну и Гштату, као и Мајстеринтерпретен у Цириху. Године 2014. дебитовао је на Би-Би-Си-јевом Промс фестивалу са узбудљивим телевизијским извођењем Концерта за клавир бр. 1 Прокофјева, а 2018. је наступио на Фестивалу француског радија са телевизијским извођењем Гершвинове Рапсодије у плавом.

Швицгебл снима за Апарте и његов најновији снимак Шубертових Соната Д845 и Д958 описан је као албум изванредне прецизности од стране часописа Ле Фигаро. Претходна издања укључују Сен-Сансове Клавирске концерте бр. 2 и бр. 5 са Симфонијским оркестром Би-Би-Си радија, чије извођење је Музички магазин Би-Би-Си-ја описао као предивно деликатно певање, као и Бетовенове Клавирске концерте бр. 1 и бр. 2 са Лондонским филхармонијским оркестром, које је чувени Грамофон описао као предивно нијансиран израз.

Швицгебл је рођен 1987. године у Женеви. Студирао је код Брижит Мејер у Лозани и Паскала Девојона у Берлину, а касније на Џулијарду код Емануела Акса и Роберта Мекдоналда, као и на Краљевској музичкој академији у Лондону код Паскала Немировског. Са седамнаест година освојио је Међународно музичко такмичење у Женеви, а две године касније, Међународне аудиције за младе концертне извођаче у Њујорку.

Године 2012. освојио је другу награду на Међународном клавирском такмичењу у Лидсу, а 2013. постао је Би-Би-Си-јев уметник нове генерације.