Немачко – канадски виолончелиста Јоханес Мозер рођен је 1979. године. Почео је да свира виолончело са осам година, а 1997. године је постао ученик професора Давида Герингаса. На Такмичењу Чајковски 2002. године освојио је Прву награду, а додељена му је и Специјална награда за интерпретацију Рококо варијација. Наступао је са најпознатијим светским оркестрима попут Берлинске филхармоније, Њујоршке филхармоније, Лосанђелеске филхармоније, Филхармоније из Хонг Конга, Минхенске филхармоније и Израелске филхармоније, као и са Чикашким симфонијским оркестром, Лондонским симфонијским оркестром, Симфонијским оркестром Баварског радија, Симфонијским оркестром Франкфуртског радија, Краљевским оркестром Концертгебау, Токијским симфонијским оркестром, оркестрима из Филаделфије и Кливленда. Мозер редовно сарађује са врхунским диригентима као што су Рикардо Мути, Лорин Мазел, Марис Јансонс, Валери Гергијев, Зубин Мехта, Владимир Јуровски, Франц Велзер-Мест, Манфред Хонек, Кристијан Тилман, Пјер Булез, Паво Јарви, Семјон Бичков, Јаник Незе-Сеген и Густаво Дудамел.

У сезони 2014/15, Мозер први пут наступа са Бостонским симфонијским оркестром и Комичном опером из Берлина и наставља сарадњу са Краковском филхармонијом, Филхармонијом Би-Би-Сија, Руском филхармонијом, Симфонијским оркестрима из Малмеа и Сан Дијега и Прашком филхармонијом, а са Дрезденском филхармонијом је ишао на турнеју по САД-у.

Мозерово име постаје све познатије захваљујући његовом раду на ширењу утицаја класичног жанра, као и његовом страственом фокусу ка новој музици, па ће Јоханес током наредне сезоне сарађивати на неколико нових композиција са Џулијом Вулф, Ендруом Нормалном, Аном Клајн и другим уметницима. У октобру 2012. године премијерно је извео Магнетар – концерт за електрично виолончело композитора Енрика Чапеле, са Лосанђелеском филхармонијом под руководством Густава Дудамела, а у сезони 2013/14. Мозер је наставио сарадњу са Лосанђелеском филхармонијом извођењем концерта за виолончело Up-close Михела ван дер Аа.

Мозер је посвећен повезивању са млађом публиком. Од америчке турнеје Оглашавање: нови поглед на класичну музику 2010. године, са пијанисткињом Филис Чен која свира на клавиру играчки, па све до посета универзитетским кампусима и наступа у алтернативним просторима, његов циљ је да представи класичну музику на начин који слушаоци свих узраста могу да разумеју.

Као камерни музичар, Мозер је наступао са Џошуом Белом, Емануелом Аксом, Леонидасом Кавакосом, Менахемом Преслером, Џејмсом Енесом, Мидори и Џонатаном Бисом. Учествовао је на бројним фестивалима, међу којима су Вербије, Шлезвиг-Холштајн, Гштад и Кисингер, Фестивал камерне музике Мехта, фестивали у Колораду, Сијетлу и Бреварду.

Мозер је 2014. године проглашен добитником престижне награде Брамс. Добио је две награде ECHO Klassik и награду Немачких критичара музичких издања за своје снимке у издању дискографске куће Hänssler Classics. Његов први албум са снимцима концерата, на коме се налази комплетни опус Сен-Санса за виолончело и оркестар у сарадњи са Симфонијским оркестром Штутгартског радија, уврштен је у десет најбољих издања 2008. године у избору музичког портала Classics Today. Након албума са делима Бритна, Бриџа и Баха, снимци концерата Мартинуа, Хиндемита и Хонегера добили су сјајне критике и номиновани за престижну Награду Немачких критичара музичких издања. Мозеров последњи ЦД са Бритновом Симфонијом за виолончело и Шостаковичевим Концертом за виолончело бр. 1 са Симфонијским оркестром Западнонемачке радиотелевизије из Келна и диригентом Пијетаријем Инкиненом објављен је у јануару 2012. године.