Међународна каријера шпанског пијанисте Хавијера Перијанеса довела га је до најпрестижнијих концертних дворана, са врхунским светским оркестрима, у сарадњи са диригентима као што су Данијел Баренбојм, Шарл Дитуа, Лорин Мазел, Зубин Мехта, Густаво Дудамел, Сакари Орамо, Јури Темирканов, Рафаел Фрубек де Бургос, Лонг Иу, Симоне Јанг, Владимир Јуровски, Јосеп Понс, Давид Афхам и Данијел Хардинг, а појављује се на фестивалима као што су ББЦ Промс, Углавном Моцарт, Луцерн, Ла Рок Дантерон, Графенег, Сан Себастијан, Гранада и Равинија. Британски дневни лист Телеграф описује га као пијанисту беспрекорног и префињеног укуса, са богомданом топлином додира. Такође је добитник Националне музичке награде за 2012. године од Министарства културе Шпаније, а жири престижне Међународне награде за класичну музику – International Classical Music Awards (ICMA), прогласио га је Уметником године 2019. У сезони 2018/19, Перијанес се враћа у Лондонску филхармонију ради извођења Бетовеновог циклуса у две узастопне вечери у Ројал Фестивал Холу након шпанске турнеје са диригентом Хуаном Меном. Такође ће изводити Бетовена у Аустралији и на Новом Зеланду. На турнеји по Сједињеним Америчким Државама изводиће Моцартов Клавирски концерт бр. 27 са камерним оркестром Орфеус, кулминирајући повратком у Карнеги Хол у Њујорку.

Поред Моцарта и Бетовена, ове сезоне Перијанес изводи дела Равела, Сен-Санса, Грига, Де Фаље и Бартока са оркестром Гевандхаус из Лајпцига са Марином Алсоп, Симфонијским оркестром из Торонта под управом Хан-на Чанга, Оркестром из Париза и филхармонијом из Бергена са Клаусом Макелом, Симфонијом Сент Луиса и Густавом Хименом, Симфонијом из Сан Франциска и Паблом Ерас-Касадом, Симфонијом из Милвокија и диригентом Матијасом Пинчером, оркестром Конзертхаус из Берлина са Антониом Мендезом, Јавле симфонијом из Шведске под управом Хајмеа Мартина, Амстердамским оркестром Концертгебау, филхармонијом из Тампереа са Санту-Матијасом Рувалијем, ББЦ-јем Шкотске са Томасом Даусгардом и Чешком филхармонијом са Лујем Лангреом на повратку на Прашки пролећни фестивал.

Када се ради о реситалима, Хавијер Перијанес одлази на велику европску турнеју која ће га одвести у градове попут Лондона, Париза, Франкфурта, Осла, Лисабона, Истанбула, Есена, Барселоне и Мадрида, са програмом који чине дела Шопена, Дебисија и Де Фаље.

Перијанес је такође посвећени камерни музичар и свира са мноштвом различитих партнера. Прошле сезоне поново је сарађивао са уметницима као што су Табеа Цимерман у Националном аудиторијуму у Мадриду и Бетовен Хаус у Бону, и квартетом Кирога на турнеји по Италији, Белгији и Холандији, а такође је снимио Дебисијеве сонате за виолончело и клавир за издавачку кућу Harmonia Mundi у својој првој сарадњи са Жан-Гијеном Керасом.

Издвајамо најзначајније наступе претходних сезона, укључујући концерте са Бечком филхармонијом, Краљевским оркестром Концертгебау, оркестром из Кливленда, симфонијским оркестрима из Чикага, Бостона и Сан Франциска, филхармонијским оркестрима из Осла, Лондона, Њујорка и Лос Анђелеса, Оркестром из Париза (Orchestre de Paris), Филхармонија оркестром, Радијским симфонисјким оркестром из Берлина, националним радио оркестрима из Данске, Вашингтона, Шведске, Финске и Норвешке, Симфонијом Јомиури Нипон и симфонијским оркестром из Монтреала.

Снимајући искључиво за музичку издавачку кућу Harmonia Mundi, Перијанес је развио разноврсну дискографију, од Бетовена, Менделсона, Шуберта, Грига, Шопена, Дебисија, Равела и Бартока, до Бласка де Небре, Момпуа, Фаље, Гранадоса и Турина. Његов снимак Григовог Концерта за клавир и изабраних лирских комада описан је као нови репер од стране француског часописа Classica, који му је доделио награду Choc-Classica; тај снимак је такође добио награду Избор уредника часописа Грамопхоне и награду Маестро часописа Пијанисти. Његов елегантан преглед и бриљантна представа (New York Times) Менделсонових Песама без речи донели су му још једну награду Choc-Classica часописа  Classica и његово укључивање у Топ 10 снимака Менделсона по оцени часописаа Gramophone. Његов снимак Фаљиних Ноћи у шпанским баштама и изабраних солистичких дела донели су му још по једну награду Choc-Classica и Избор уредника часописа Gramophone, поред номинације за награду Латински Греми. Његови најновији албуми укључују сонате Д.960 и Д.664 Франца Шуберта, описане од часописа Gramophone као прави лирски дар, као и Клавирски концерт бр. 3 Беле Бартока са филхармонијским оркестром из Минхена под управом Пабла Ераса-Касаде.