Бернхард Форк је почео да учи виолину када је имао пет година. По завршетку студија 1986. године, на Високој музичкој школи Ханс Ајзлер у Берлину, у класи Еберхарта Фелца, постао је члан Берлинског симфонијског оркестра. Истовремено се заинтересовао за историјску праксу музичког извођења и учио код неколико водећих ауторитета на овом пољу, укључујући Николаса Арнонкура на Моцартеуму у Салцбургу.

Бернард Форк је члан АКАМУС-а (Академије за стару музику) у Берлину од настанка тог ансамбла 1982. године. Његово ангажовање као једног од концертмајстора ансамбла резултат је интензивног рада на музичком извођењу на историјским инструментима и одиграло је кључну улогу у постизању успеха Берлинског ансамбла историјских инструмената. У оквиру АКАМУС-а, Бернард Форк је редовно наступао у европским музичким метрополама, а обишао је и Блиски исток, Јапан, југоисточну Азију, Аустралију, и Северну и Јужну Америку.

Његова професионална каријера виолинисте развијала се и кроз рад у Берлинском ансамблу барокних солиста, чији је члан. Бројне ЦД продукције и представе у иностранству потврђују његов уметнички ауторитет, оличен и у његовом раду на месту професора на Високој школи за музику Ханс Ајзлер у Берлину. Штавише, као модерни виолиниста 1995. године основао је Манон квартет Берлин, ансамбл који се посветио музици Друге бечке школе и био део Тенглвудовог програма резидентног квартета.

Године 2007. постао је музички директор Фестивалског оркестра Хендл у Халеу и уметнички је директор концертне серије Хендл код куће. Године 2010. водио је фестивалску продукцију Хендлове опере Орландо, а 2012. фестивалску продукцију опере Алчина. Фестивалски програми забележени су и на бројним ЦД и ДВД снимцима.