Балинт Сзабо, бас рођен је у Румунији, где је и дипломирао је на Музичкој академији Георге Дима у Клуж-Напоки 1997. године. Завршио је студије на Међународном институту вокалних уметности у Њујорку и на Израелском институту за вокалне уметности у Тел Авиву.

Био је успешан на певачким такмичењима у Румунији и Мађарској.

Између 1990. и 1995. био је солиста у Мађарској државној опери у Клуж-Напоки, а од 1996. био је солиста у Румунској државној опери, као и стални гостујући солиста у Мађарској националној опери у Будимпешти. Током овог периода, имао је и бројне турнеје по Италији, Швајцарској, Немачкој, Белгији, Шпанији, Француској, Мађарској, Оману и САД-у. Године 2004. Румунска влада му је доделила Орден витеза првог реда за заслуге у уметности и култури.

Од 2003-2005. године имао је ангажман у Државној опери из Хамбурга, а од 2005-2009. био је члан опере из Франкфурта.

Радио је са диригентима као што су Маурицио Бенини, Адам Фишер, Иван Фишер, Сер Марк Елдер, Карло Рици, Карло Франци, Томаш Нетопил, Рани Калдерон и други. Од позоришних редитеља, Балинт је сарађивао са Петром Конвичним, Кристофом Лојем, Стефаном Херхајмом, Николасом Џоелом, Пјером Луиђијем Пицијем, Вилијем Декером, Маријаном Клемент и Жан-Лујем Пишоном.

Током последњих десет година, наступао је као Филип II у Дон Карлосу, Селим у Турчину у Италији, Спарафучиле у Риголету, Публио у Титовом милосрђу и као Плавобради у једночинки Замак Плавобрадог у Државној опери из Хамбурга, затим као Закарија у Набуку у Израелској опери, Краљ Египта у Аиди на оперском фестивалу Макерата, затим као Мефисто у Фаусту у Немачкој опери на Рајни, као Хенри VIII у опери Ана Болен и као Дон де Силва у опери Ернани на фестивалу Клангвокал у Дортмунду. Наступао је као Спарафучиле у Риголету, Стари фратар у Дон Карлосу и у насловној улози у Замку Плавобрадог у Театр ди Капитол у Тулузу. Такође је наступао као Алфонсо Десте у опери Лукреција Борџија у Театру Лисеу у Барселони и у Театро Мунисипал у Сантјагу де Чилеу. Наступао је као Дон Ферандо у Фиделију у Позоришту Шанзелизе у Паризу, као Фијеско у Симон Боканегра и Сер Ђорђо у Пуританцима у Грчкој националној опери. Пева у насловној улози у Замку Плавобрадог у Националној Оперу у Будимпешти у оквиру сталног ангажмана (продукција је снимљена на ДВД-у), као и у Театро Мунисипал из Сантјага де Чилеа и са Краљевским симфонијским оркестром под управом Шарла Дитоаа на Фестивалу у Монтреу и у дворани НХК у Токију. Такође је певао у улози Публиа у Титовом милосрђу, Старог фратра у Дон Карлосу и Сурина у Пиковој дами у Националној опери у Паризу и Опери Бастиља. Наступао је у улогама Просида у Сицилијанском вечерњу у Холандској опери (касније издат на ДВД-у) и у Гранд Театр у Женеви. Певао је у улогама Дагласа у Госпи са језера у Гранд Театр у Женеви (такође објављен на ЦД-у) и у Миланској Скали, Валтера у Луизи Милер на фестивалу Букстон и у опери у Штутгарту, Тома у Балу под маскама и Дон Пруденција у Путовању у Ремс у опери из Монте Карла, затим Сарастра у Чаробној фрули са националном опером Рајне (у Стразбуру, Колмару и Милузу) и са опером из Нице, затим Лодовика у Отелу, Тома у Балу под маскама, Филипа II у Дон Карлосу, Сида у Девојци са Запада, Фијеска у Симон Боканегра, Мефиста у Фаусту, Колина у Боемима, Банка у Макбету, Раимонда у Лучији од Ламермура, Закариjа у Набуку, Сарастра у Чаробној фрули, Дон Профонда у Путовању у Ремс, и у насловној улози у Дон Ђованију са Опером из Франкфурта; затим Рамфиса у Аиди и Бонза у Мадам Батерфлај на Лирским вечерима Санкаиа; затим Принца од Бујона у Адриани Лекуврер, Ороа у Семирамиди, као и Префекта у Линди од Шамонија у Краљевској опери Ковент Гарден (такође објављен на ЦД-у).