Да, добро сте видели и чули – исто дело два пута на програму. Најпознатији од 15 гудачких квартета Франца Шуберта, популарно назван Смрт и девојка, неколико деценија касније послужио је Густаву Малеру као инспирација за аранжман за гудачки оркестар. Шубертово ремек-дело камерне литературе у првом делу изводи Гудачки квартет Београдске филхармоније, а у другом делу читава гудачка секција оркестра.

Гудачки квартет у де-молу Франца Шуберта (1797-1828) настао је 1824. године као четрнаести од укупно петнаест нумерисаних композиција из овог жанра, које су настајале од ауторових младалачких дана. Написан је после периода његове дуге болести и многи критичари га тумаче као композиторов тестамент и један од стубова камерне музичке литературе. Назив Смрт и девојка, по којем је дело познато, добио је по другом ставу који представља адаптирану клавирску пратњу преузету из истоимене Шубертове соло песме из 1817. године на стихове Матијаса Клаудијуса о девојци по коју долази смрт. Иако се дело по форми сврстава у апсолутну музику, његов квази-програмски карактер дозвољава да се дело и на тај начин интерпретира.

Уводни став, написан у сонатној форми, један је од најобимнијих у области Шубертове камерне музике, док други доноси тему под називом Смрт и девојка са пет варијација и кодом. Главна тема трећег става преузета је из Шубертовог клавирског опуса, док је финале, тарантела, по форми сонатни рондо са кодом која заокружује став.

Гудачки квартет Смрт и девојка аранжиран је више пута: 1878. године, Роберт Франц га је транскрибовао за два клавира, потом Густав Малер који је направио аранжман за гудачки оркестар, а 1930. године и британски композитор Џон Фолдс, који је направио верзију квартета за класични симфонијски оркестар.

Малеров аранжман је настао 1894. године, када је представљен јавности само парцијално, и то други став, Анданте, а први пут је изведен у целости тек 1984. године. Он не представља само мултипликовање извођачких снага гудачких инструмената који учествују, већ промену карактера дела коју та промена доноси у извођачком смислу. Као диригент и изразити познавалац оркестарског музицирања, не само композитор Малер је то веома добро знао трудећи се да, са једне стране поштује и очува оригиналне Шубертове идеје, а са друге, да одређене сегменте „унапреди“ оркестарским решењима.  Зато се управо на примеру овог аранжмана може видети удружено мајсторство оба композитора.

Даница Максимовић