Једна џез симфонија, један џез концерт и једна џез свита, са пуно доброг ритма уз шармантну и деликатну, сасвим контрастну, Дебисијеву Рапсодију за кларинет и оркестар чине програм којим диригује Валентин Урјупин који овом приликом одмењује Хауарда Грифитса. По први пут, са Филхармонијом као солиста наступа београдски ђак Стојан Кркулески, соло кларинетиста Симфонијског оркестра из Луцерна.
Током двадесетих година протеклог века, амерички композитор Џорџ Антајл (1900-1959) написао је низ дела у којима је покушао да комбинује џез са симфонијском традицијом. Најпознатији резултат ове праксе била је Рапсодија у плавом Џорџа Гершвина (1924), написана за оркестар Пола Вајтмана, а Антајл је, у жељи да стави Гершвина у сенку, 1925. године написао Џез симфонију. Иако у томе није успео, створио је дело које на чак одважнији начин уодношава жанрове популарне и класичне музике. Џез симфонија је премијерно изведена у Карнеги Холу у Њујорку, 10. априла 1927. године, а потом ју је композитор скратио и ревидирао 1955. године. Уважавајући чињеницу да је настало незнатно након Рапсодије у плавом, композитор је своје остварење ипак сматрао једним од најбољих пионирских покушаја синтетисања америчког џеза као прихватљивог симфонијског израза.
Свестрана личност Артура Џејкоба Аршавског, познатог под уметничким именом Арти Шо (1910-2004) везује се за америчку културну сцену на којој је био активан као кларинетиста, композитор, вођа џез оркестра, глумац и писац. Признат као један од најбољих џез кларинетиста свих времена, Шо је током тридесетих и четрдесетих година
20. века предводио један од најпопуларнијих џез бендова у САД-у. Најпознатије дело Артија Шоа је Концерт за кларинет и џез оркестар. Ово забавно и популарно остварење обилује елементима џеза и буги-вугија, уз виртуозне пасаже кларинета који доминира композицијом и доноси уводне и завршне солистичке каденце. Дело завршава тоном це4, највишим тоном који кларинет може да произведе. Шо и његов оркестар извели су овај концерт у филму Фреда Астера „Second Chorus“ из 1940. године, у којем је Шо тумачио једну од главних улога.
Родоначелник импресионизима у музици, француски композитор Клод Дебиси (1862-1918), најпознатији је по својим раскошним оркестарским остварењима, али и клавирским делима. Прва рапсодија је настала 1909-10. године као конкурсна композиција за потребе годишњих испита Париског конзерваторијума, са циљем да се испитају способности студената. Дело је посвећено Просперу Мимару, професору кларинета у овој високој школи, који га је и премијерно извео, 16. јануара 1911. године. Како наслов имплицира, дело има слободну форму, у оквиру које композитор пред извођача поставља велике изазове који укључују бројне техничке препреке, испитивање издржљивости, контролу даха, као и тонску суптилност, интонацију и извођачке нијансе. Иако је оригинално замишљена као конкурсна композиција, Прва рапсодија је убрзо добила епитет ремек дела и почела да се изводи на концертним сценама. Дебиси је потом оркестрирао дело, које је потом постало значајан део репертоара за кларинет и оркестар. Наслов Прва рапсодија имплицира да је Дебиси намеравао да напише и другу, али се ова намера никада није материјализовала.
Композиторски опус Дмитрија Шостаковича (1906-1975) садржи велики број симфонија, опера и дела из жанра камерне музике, али и известан број дела лакшег жанра, за забаву и разоноду. Једно од њих, Свита за ревијални оркестар бр. 1 компонована је касних педесетих година прошлог века. Дуго времена се сматрало да је то заправо Свита за џез-оркестар бр. 2 из 1938. године, изгубљена током Другог светског рата, те је под тим називом често и извођена (оригинално дело у три става је пронађено тек 1999, а премијерно изведено 2000. године). Свита за ревијални оркестар бр. 1 у осам ставова садржи балетску, позоришну и филмску музику коју је Шостакович писао између 1930-1950. године, а последња написана нумера је Валцер бр. 2, који је компонован за филм Први ешалон, непуну годину пре комплетирања свите. Док су први и завршни став базирани на Маршу из филма Корзинкинине авантуре, Први плес је дословно поновљена нумера Народни празник из филмске свите Обад, а Други плес потиче из нумере Позив на рандеву из балета Бистри поток (познат као музика из филма Стенлија Кјубрика Широм затворених очију). Стандардном ревијалном оркестру који поред уобичајених симфонијских инструмената укључује и саксофоне, придодати су и гитара, хармоника и два клавира (понекад се деоница изводи на једном инструменту, четвороручно).
мр Aсја Радоњић
