Звучни светови Оријента представљају право освежење у светској класичној музичкој литератури. Музика из балета Гајане јерменског композитора Арама Хачатурјана је већ деценијама магнет за публику, док су дела његовог савременика, азербејџанског композитора Каре Карајева данас права ексклузива. Актуелне тренутке савремене историје Турске доноси концерт за виолончело Фазила Саја у којем соло деоницу свира млада харизматична уметница Ками Тома, док концерт предводи украјински маестро Кирил Карабиц.

Петнаест грандиозних симфонија обележило је композиторски опус Дмитрија Шостаковича (1906-1975), који је употпуњен бројним операма, балетима, филмском и џез музиком, солистичким и камерним делима. Иако је био у сталном сукобу са Стаљиновим режимом, Шостакович је истовремено представљaо понос совјетске музике. Захваљујући успешним младалачким делима, пре свега Првој симфонији, његово име постало је познато широм света. Тражећи предах од великих форми, композитор се тек после Десете симфоније на кратко окренуо малом формалном облику. Поводом обележавања 37. годишњице Октобарске револуције, диригент Василиј Небољшин је од Шостаковича, који је у то време био музички консултант у Бољшој театру, 1954. године наручио кратко, ефектно дело за отварање. Написана за три дана, Свечана увертира постала је једно од његових најизвођенијих дела. Ово остварење које дочарава атмосферу од свечаних фанфара до дивљег галопа са тријумфалном каденцом на крају, доноси бриљантну оркестрацију, грандиозно и полетно расположење и снажну ритмичку енергију. Неколико година касније, увертира је прерађена за ансамбл лимених дувачких инструмената, па се и данас често изводи у том аранжману.

Никад не одустај, концерт за виолончело и оркестар реномираног турског композитора Фазила Саја (1970) написан је 2016-17. године за младу француску виолончелисткињу Ками Тома. Она је дело и премијерно извела 2018. године у Паризу, са Париским камерним оркестром, под управом Дагласа Бојда. О композицији, која је настала као поруџбина Културног института Бернар Магре, аутор је рекао: током 2015, 2016. и 2017. године, било је много терористичких напада у Европи, нарочито у Турској и мом родном граду Истанбулу… на аеродромима, у концертним дворанама, на фудбалским стадионима и улицама… чини се као да се то дешавало готово сваки дан и било је то веома мрачно време у нашим животима… Пишући овај концерт током свих турбуленција, био сам решен да покажем одлучност да никада нећемо одустати – и да ће увек бити наде за диван и миран свет.
Композиторова референца на политичке догађаје најочигледнија је у централном ставу у коме се оштра понављања у деоници перкусија смењују са „вриштећим“ глисандима дрвених дувачких инструмената. Упутства за извођење тих пасажа су у партитури назначена са „калашњиков“ и „попут вриска“. Ипак, дело се завршава у атмосфери наде, са турским традиционалним ритмовима праћеним мирном птичјом песмом уз звуке таласа у деоницама гудачких инструмената.

Азербејџански композитор Кара Карајев (1918-1982) живео је и стварао у некадашњем Совјетском Савезу. Рођен је у Бакуу, а школовао се на Московском конзерваторијуму, као један од најбољих студената Дмитрија Шостаковича. Након студија
се вратио у родни град, остваривши плодну стваралачку и педагошку каријеру, уз активну делатност критичара и музичког писца.
Уметничку поетику Карајева карактерише високо експресивни стваралачки израз, са хармонским и мелодијским карактеристикама традиционалне азербејџанске музике.

Писао је у различитим жанровима који укључују позоришну музику, мјузикле, оперу, балет, симфонијска и камерна дела, кантате, филмску музику и музику за децу. Његови музички узори били су Бах, Бетовен, Чајковски, Прокофјев и Шостакович, а привлачила га је и албанска, вијетнамска, турска, бугарска, шпанска, афричка и арапска музика. Најпознатије дело Каре Карајева је балет Седам лепотица, написан 1947-48. године, поводом обележавања 800. рођендана персијског песника Низамија Гањавија.
Радња је заснована на мотивима Гањавијеве поеме Седам лепотица из 1197. године.
Раскошна, експресивна и романтична музика, уз мноштво плесних фолклорних елемената на најбољи начин репрезентује његов индивидуални музички стил. Свита из балета приређена је за концертно извођење.

Совјетско-јерменски композитор Арам Хачатурјан (1903-1978) забележен је у историји музике као један од водећих композитора протеклог века. Рођен је у јерменској породици у Тбилисију, а као осамнаестогодишњак одлази у Москву, где протиче његов
читав радни и животни век. Заједно са савременицима, Дмитријем Шостаковичем и Сергејем Прокофјевим, са којима је обележио музички живот овог периода, прозван је такозваним титанима совјетске музике. Хачатурјанов стваралачки опус је веома опсежан и обухвата различите жанрове: оркестарску, вокално-инструменталну, камерну, концертантну, филмску и сценску музику, а међу његова најзначајнија дела убрајају се концерти за виолину, виолончело и клавир, концертне рапсодије за исте инструменте, три симфоније и балети Гајане и Спартак.

Гајане је балет у четири чина, компонован 1939. године, и првобитно је назван Срећа. Ревидиран је 1941-42. године, са новим либретистом и кореографом и извео га је Киров балет у Перму, током евакуације током Другог светског рата и емитован је на
Радију. Партитура је потом ревидирана 1952 и 1957. године, а композитор је направио и свите за концертно извођење. Најпознатија нумера из овог балета је Плес сабљи, који је једно од најпознатијих дела класичне музике. Овом приликом се изводе нумере из
балетске партитуре: Плес добродошлице, Лирски дует и Лезгинка. Оригинални заплет прати причу о младој јерменској жени чија су патриотска убеђења у конфликту са њеним осећањима пошто открива мужевљеву издају. У каснијим годинама, заплет је модификован неколико пута, са причом која апострофира романсу насупрот националистичком набоју.

мр Асја Радоњић