Београдска филхармонија је представила Габријела Фелца, будућег шефа-диригента оркестра, који ступа на ову функцију од концертне сезоне 2017/18. Филхармоничари су имали важну улогу у одабиру шефа-диригента, тако да су на дружењу приређеном у урбаном амбијенту Дорћол Platza, топло поздравили свог будућег шефа.
 
„Као израз поштовања и везе са вашом земљом, људима и културом, подразумева се да најпре треба да научим ваш језик. Већ сам почео да савладавам основе и надам да ћу следеће године, када преузмем функцију шефа-диригента, већ моћи да комуницирам на српском“, започео је своје обраћање немачки диригент Габријел Фелц, тренутно ангажован и као генерални музички директор Дортмундске опере и шеф-диригент Дортмундске филхармоније.
 
Осврнуо се на свој први долазак 2009. године, када је пропустио прву пробу са оркестром и припреме Малерове Симфоније бр. 6, због „малера“ који га је задесио зато што је допутовао у Србију без пасоша.
 
„Сећам се свог првог утиска са пробе и оркестра који је свирао страсно, моћно и веома концентрисано на партитуру, што ја изузетно ценим. Београдска филхармонија је фокусиран оркестар који увек даје најбоље од себе, тако да сам се са великим задовољством враћао сваке године“.
 
Веома га је обрадовао позив за шефа-диригента, као и указано поверење, сматра то одличном приликом за тесну сарадњу са оркестром који заиста воли: „Хвала на позиву, схватам ову функцију веома озбиљно. Једва чекам да сарађујемо и сигуран сам да ћемо заједно правити одличну музику“, рекао је Габријел Фелц.
 
У дружењу са филхамоничарима будући шеф-диригент је одиграо и партију стоног тениса са концертмајстором Мирославом Павловићем. А за добру атмосферу и демонстрацију доброг ритма Београдске филхармоније био је задужен дуо перкусиониста кога чине Иван Марјановић и Александар Радуловић.
 
Главни циљеви будућег шефа-диригента односе се на јачање међународне репутације оркестра, ширење репертоарског дијапазона – посебан акценат ће ставити на барок и рани класицизам, као и дела савремених композитора. Веома је заинтересован за стваралаштво српских композитора, нарочито након упознавања са музиком Милана Ристића, чијим делом (Симфонија бр. 2) је остао импресиониран.
 
Габријел Фелц види велики потенцијал у музичарима Београдске филхармоније и цени њихову страст према грандиозном романтичарском репертоару, као и ангажовање у савладавању нових програма. Као идеалну основу за интензиван заједнички рад на разноликом репертоару истиче срдачност у комбинацији са јаким карактерима чланова оркестра. Ангажовање Габријела Фелца представља корак напред у подизању квалитета оркестра, и улазак у породицу најбољих светских оркестара.