Члан од јуна 2002.

Посебно сам поносна на оба своја соло наступа са Београдском филхармонијом, јер је ипак највећа част и привилегија свирати пред својим колегама. На чињеницу да сам постала виолинисткиња захваљујући професорки Ранкици Оршолић која је у мене, кроз наших једанаест заједничких година школовања, усадила љубав према овом послу и свест да, кроз напредовање и сазревање, треба пре свега постати и остати човек.

Ја сам особа увек спремна да остави срце на сцени, увек насмејана јер је осмех једини и прави лек и чврсто убеђена да је показати добро кућно васпитање нешто што кошта тако мало, а вреди бескрајно много.