Живот једног студента у Немачкој ме је много чему научио, али сасвим сигурно и променио. Поготово данас схватам значај те “немачке дисциплине”. Залуђен музиком сам био одувек, ту се ништа није променило. Најдрагоценије ми је што сам тамо научио да о музици размишљам, да је боље разумем, да је сагледам, да негујем и оформим свој укус, као и да имам неки критеријум и лични став.

Из године у годину сам се све више навикавао на немачки стил живота. Одушевљавао ме је њихов смисао за организацију и што увек све унапред осмисле и планирају.

Мислим да данас прилично добро владам овим вештинама. Своје професионалне обавезе за 2020. сам одавно испланирао и све је ишло својим током. Једино у свој календар нисам убацио Корону и ванредно стање, нити сам знао да ће концерт у Филхармонији са мојим другом и колегом Нешом можда бити и последњи у овој сезони.

Дане у изолацији проводим као сваки добро организовани немачки ђак. Док нестрпљиво чекам да ми стигну нови кларинети, озбиљно сам решио да пустим косу и браду. За сада примећујем да ми само брада расте.