Сваког понедељка на нашим страницама читајте искуства наших музичара и савете како да најбоље проведете време у изолацији. Серијал блогова почињемо са причом хорнисте Николе Ћирића, који се у два наврата сусрео са ситуацијом коју је изазвао корона вирус – у Кини, а потом и у Србији.

Са корона вирусом сам се први пут сусрео средином јануара док сам још увек био у Пекингу. Још пре почетка одмора и доласка у Србију приметио сам да се ситуација у Кини погоршава и да људи постају уплашени. Баш 23. јануара, на дан када је Вухан стављен у потпуни карантин, долетео сам за Србију мислећи да ће се Кина изборити са тим до краја мог одмора око Лунарне Нове године односно 1. марта. Нико није мислио да ће се ситуацији на овај начин развијати.

Филхармоничари, као и сви други људи, морају да прилагоде свој живот новонасталој ситуацији. Концертна сезона је тренутно прекинута, сви други ангажмани одложени и ми смо одједном остали празних распореда. С једне стране то је лоше, а с друге стране одлично поклоњено време да урадимо интроспекцију, да се сретнемо са собом кад већ не можемо с пријатељима и да прочитамо све књиге које нисмо стигли због пренатрпаног распореда.

Ја сам своју самоизолацију осмислио тако што сам дневну собу претворио у играоницу и фотеља заузима централно место у соби. Играм игрице кад год ми “озбиљан рад” досади (добро, много чешће и више од тога).

Често састанчим са Достојевским – ову прилику сам искористио да се прописно испричам са човеком јер већ дуже време уговарам састанак а никако да се догоди. Паметне ствари ми прича и скоро све је у праву. Пијем кафу са Моцартом и Штраусом, поправљају ми интонацију… овај, хоћу да кажем, расположење. Јесењин ми говори своје песме и постаје ми добар друг. Морам да признам да са бољим друштвом дуго нисам седео и ћаскао. Мој једини реални саговорник у животном простору је моја девојка Вања – користимо прилику да се још боље упознамо и да разговарамо о свему што се дешава, коментаришемо вести које се трудимо да гледамо само онолико колико је неопходно, гледамо серије и играмо заједно игрице.

Желим да искористим прилику да вам кажем да је паника највећи српски непријатељ после промаје. Шалу на страну, чувајте се панике више од вируса. Проветравајте простор у ком живите, кад не морате да излазите – не излазите. Кинези су се за мало више од 2 месеца изборили са вирусом озбиљном дисциплином.

Буквално зависи од нас – наоружајте се позитивном енергијом, једите лагану храну – живот ће доћи и после карантина а ваља ући у концертно одело, зароните у себе и тамо ћете открити много дубље и лепше светове од овог у који су нас животне околности тренутно поставиле. Слушајте лепу музику, сипајте чашу вина, дружите се са свим оним пријатељима са полице који су нам оставили важне поруке за живот.

И не брините. Кад прође све ово, ми ћемо свирати још боље за вас а сви заједно ћемо више ценити загрљаје који нам сада тако недостају!