Otkako je sa 22 godine osvojio prvu nagradu za violončelo i zlatnu medalju na XIV međunarodnom takmičenju Čajkovski 2011. godine, Narek Haknazarjan je inspirisao publiku svojim umećem i stekao reputaciju jednog od najistaknutijih svetskih violončelista. Haknazarjan je nastupao sa orkestrima širom sveta, zaslužujući pohvale kritičara kao što su blistavo briljantan (Strad) i jednostavno veličanstven (San Fransisko Kronikl). Godine 2014. Haknazarjan je proglašen BBC-jevim umetnikom nove generacije, a u avgustu 2016. debitovao je na BBC Proms uz oduševljene pohvale kritike.

Najznačajniji događaji Haknazarjanove sezone 2021/2022 uključuju nastupe u Madridu sa orkestrom Santa Ćećilija i Antonijom Papanom, zatim na Festivalu Dvoržaka u Pragu sa Tomašem Netopilom, na Festivalu u Pizi, zatim sa Helsinškom filharmonijom i Orkestrom Residentie sa Nikolasom Kolonom u Hagu i sa Kraljevskim orkestrom Koncertgebau iz Amsterdama. Takođe ima turneje po Australiji i Novom Zelandu. U periodu 2020/2021 debitovao je sa orkestrom Bečkog radija i Marin Alsop na koncertu povodom otvaranja njihove sezone u Muzikferajnu, i sa Simfonijskim orkestrom iz Barselone koji mu je odmah uputio ponovni poziv. Bio je pozvan da bude rezidencijalni umetnik sa Simfonijskim orkestrom finskog radija i Hanuom Lintuom, izvodeći dva televizijska koncerta i solo resital.

U sezoni 2019/2020 ovaj violončelista imao je nekoliko zapaženih debija, uključujući i onaj sa Filharmonijom iz Ciriha sa Đanandreom Nosedom i Simfonijskim orkestrom iz Pitsburga sa Manfredom Honekom. Ponovni angažmani uključivali su nastup na Berovom premijernom muzičkom festivala (ranije Kamerni muzički festival Hong Konga), zatim sa Škotskim simfonijskim orkestrom BBC-ja i sa Esenskom filharmonijom sa Tomašom Netopilom.

Haknazarjanova posvećenost novom i retko slušanom repertoaru evidentna je u njegovim evropskim i američkim programima ove sezone. U Varšavi, na Festivalu Eufoni izveo je Koncert za violončelo pokojnog Andreja Panufnika, a u Vašingtonu, pojavio se sa ansamblom PostKlasikal u Koncertu za violončelo br. 2 kolege Jermenina Vače Šarafjana, zajedno sa priznatim vizuelnim umetnikom Kevorkom Muradom za svetsku premijeru multimedijalne produkcije Jermenske оdiseje u naosu vašingtonske nacionalne katedrale.

Kao resitalista, nastupao je na Univerzitetu Floride za izvođačku umetnost i u Fondaciji Aspekt u Njujorku. Sa triom Z.E.N. kojem su se pridružile kolege Džu Žang i Ester Jo, Haknazarian je obišao Severnu Ameriku sa nastupima u Herbst teatru u San Francisku, Vankuver Plејhaus, Santa Barbara Ciklus umetnosti i predavanja, Škole muzičkog društva Harvard u Bostonu, Prijateljima kamerne muzike iz Majamija i Kolekcije Filips iz grada Vašingtona. Trio Z.E.N. je izdao svoj debi album 2017. godine za izdavačku kuću Dojče Gramofon, a takođe je bio na turnejama u Velikoj Britaniji, Kini i Hong Kongu.

Haknazarjan je još ranije bio proglašen za jednog od velikih talenata Bečkog Koncerthausa, a nastupao je u glavnom gradu Austrije sa Bečkim simfonijskim orkestrom pod vođstvom Jakuba Hruše, kao i u Muzikferajnu sa Danilom Trifonovim i Sergejem Dogadinom. U leto 2019, Haknazarjan se pridružio dugogodišnjem saradniku Trifonovu za Šostakovičeve i sonate Rahmanjinova na festivalima u Verbijeu i Rajngauu. U sezoni 2018/2019, bio je rezidencijalni umetnik u Vigmor holu, nudeći niz fascinantnih programa klasičnog i manje poznatog solo repertoara. Kao istaknuti internacionalni orkestarski solista, Haknazarjan je nastupao sa simfonijskim orkestrima iz Baltimora, Sent Luisa, Sijetla, Toronta, Londona, VDR, Frankfurtskog radija, Sidneja, Novog Zelanda i NHK; zatim sa ansamblima Kraljevske Stokholmske, Češke, Seulske, Holandske i Roterdamske filharmonije; Simfonijskim orkestrom Jute; Kamernim orkestrom Los Anđelesa; Orkestrom Pariza; sa ansamblom Teatro del’Opera u Rimu. Sarađivao je sa priznatim dirigentima kao što su Alsop, Belohlavek, Gergijev, Gerero, Neme Jarvi, Kopman, Lintu, Pletnjov, Robertson, Sarasate, Slatkin i Sohijev.

Strastveni kamerni muzičar i resitalista, Haknazarjan je nastupao u njujorškom Karnegi holu, teatru Herbst u San Francisku, Nacionalnoj galeriji umetnosti iz Vašingtona, Kraljevskom Koncertgebau u Amsterdamu, Plejel sali u Parizu, u Berlinskom Koncerthaus, Odži hol u Tokiju, Koncertnoj sali u Šangaju, i na značajnim festivalima kao što su Ravinija, Aspen, Pjatigorski, Meklenburg-Zapadna Pomeranija, Kisindžer Zomer, Robeko Samer, Betovenfest u Bonu, Mikeli, Pau Kazals, Lucern i Verbije, između mnogih drugih.

Haknazarjan je dobitnik stipendija Fondacije Rostropovič i Ruskog fonda za izvođačke umetnosti, i osvojio je mnoge nagrade uključujući prvu nagradu na Međunarodnom takmičenju Aram Hačaturjan 2006. godine u Jermeniji i prvo mesto na Međunarodnom takmičenju Johansen za mlade gudače 2006. godine. Kao dobitnik prve nagrade na međunarodnim audicijama mladih koncertnih umetnika 2008, Haknazarjan je debitovao u Zankel sali Karnegi hola i u Vašingtonu. Zatim, 2017. godine proglašen je za počasnog umetnika Jermenije od strane tadašnjeg predsednika Serža Sargsjana.

Narek Haknazarjan rođen je u Jerevanu, Jermenija, u porodici muzičara: njegov otac je violinista, a majka pijanistkinja. Pod mentorstvom pokojnog Rostropoviča, Haknazarjan je 2011. godine dobio diplomu umetnika na Muzičkom konzervatorijumu Nove Engleske gde je studirao sa Lorensom Leserom, nakon studija na Moskovskom konzervatorijumu kod Alekseja Seleznjova i na Muzičkoj školi Sajat-Nova u Jerevanu kod Zareha Sarkisjana. Haknazarjan svira na violončelu Đuzepa Gvarnerija iz 1707. godine, a koristi gudala F. X. Turt i Benoa Rolan.

“Intenzivan fokus i ekspresivno umeće gospodina Haknazarijana nikada ne posustaju.”

–Njujork tajms

„Haknazarjan je imao ono čime malo koji drugi violončelista može da se pohvali: moć da se suprotstavi takvom zidu mračnog, snažnog estonskog zvuka… Čak su i njegove veličanstveno oblikovane lirske fraze imale kvalitet da pokose sve što mu se nađe na putu. Njegov ton je podjednako božanstveno siguran koliko i ogroman. Haknazarijan je očigledno na putu ka velikoj karijeri.”

— Los Anđeles tajms

„Haknazarjan se uhvatio u koštac sa kratkim, lirskim Nokturnom u de-molu za violončelo i orkestar Čajkovskog, a zatim i sa Varijacijama na rokoko temu, u jednom otkrovenskom nastupu u kojem je povezao izuzetno bogat pevački ton sa lirskom gracioznošću i spektakularnom tehničkom veštinom koja je učinila da su čak i najkomplikovanije varijacije izvedene bez napora.”

—Sv. Luis Post-Dispeč

„Haknazarjan je prava stvar.”

— Baltimor San

„Haknazarjanov nastup nije bio ništa drugo do veličanstven… On je umetnik koga treba pratiti.”

— San Fransisko Kronikl

„Njegov ton je bio bogat, njegova kontrola besprekorna, a izvedba zapanjujuća.”

— Kanzas Siti Star

„Bacio se na izvedbu Elgarovog koncerta za violončelo snažnim, punim zvukom i prosto uživao u rubato sporim pasažama sa čežnjivim frazama.

— Vašington post