Način na koji Fazil Saj već 25 godina svojom izvanrednom pijanističkom sposobnošću dotiče i publiku i kritičare je zaista poseban. Koncerti ovog umetnika su uvek drugačiji: direktniji, otvoreniji, uzbudlјiviji. Ukratko: gađaju pravo u srce. Na to je sigurno mislio kompozitor Aribert Rajman kada je, tokom posete Ankari 1986. godine, imao zadovolјstvo, gotovo slučajno, da čuje tada šesnaestogodišnjeg Saja. Odmah je zamolio svog prijatelјa, američkog pijanistu Dejvida Levina, da dođe na konzervatorijum u prestonici Turske, što je on i učinio, uz reči koje su od tada postale za njega uobičajene: Moraš da ga čuješ, dečko đavolski svira.

Fazil Saj je prve lekcije iz klavira dobio od Mithata Fenmena, pijaniste koji je studirao kod Alfreda Kortoa u Parizu. Fenmen – možda osećajući koliki je zaista dečakov talenat – zamolio je svog učenika da prvo svakog dana improvizuje na svakodnevne teme pre nego što se upusti u neophodne vežbe i učenje klavira. Upravo ovim pristupom, slobodnim kreativnim procesima, izgrađen je temelј ogromnog talenta za improvizaciju i estetiku, koje čine srž lične percepcije pijaniste i kompozitora Fazila Saja.

Kao kompozitor, Fazil Saj je komponovao po narudžbini, između ostalih, i za Salcburški festival, Radio Zapadne Nemačke, Minhensku filharmoniju, Muzički festival u Šlezvig-Holštajnu, Festival Meklenburg-Zapadne Pomeranije, bečki Koncerthaus, Drezdensku filharmoniju, Fondaciju Luj Viton, Orfeus kamerni orkestar, Bostonski simfonijski orkestar. Nјegov opus obuhvata pet simfonija, dva oratorijuma, razne solističke koncerte i brojna klavirska i kamerna muzička dela.

Fazil Saj se kao klasični pijanista usavršavao od 1987. godine sa Dejvidom Levinom, prvo na Muzičkoj akademiji Robert Šuman u Diseldorfu, a kasnije i u Berlinu. Takođe, redovno je pohađao majstorske kurseve kod Menahema Preslera. Zbog svoje izuzetne tehnike, veoma brzo je, sa zadivlјujućom sigurnošću, savladao doajene svetske muzičke umetnosti, a upravo ta mešavina suptilnosti kod Hajdna, Baha i Mocarta i virtuozne veličanstvenosti u delima Lista, Musorgskog ili Betovena mu je donela pobedu na Međunarodnom takmičenju Mladi koncertni umetnici u Nјujorku 1994. godine. Fazil Saj je kasnije nastupao sa svim renomiranim američkim i evropskim orkestrima i brojnim velikim dirigentima, gradeći raznovrstan repertoar, od kompozicija Johana Sebastijana Baha pa sve do klasika Hajdna, Mocarta i Betovena, uklјučujući romantičarsku, savremenu muziku, kao i sopstvene kompozicije za klavir.

Fazil Saj je gostovao u bezbroj zemalјa na svih pet kontinenata; francuski list Le Figaro opisao ga je kao genija. Saj je takođe mnogo puta nastupao i kao kamerni muzičar. Sa violinistkinjom Patricijom Kopačinskajom, na primer, godinama je nastupao u fantastičnom duu; drugi istaknuti partneri su Maksim Vengerov, kvarteti Mineti i Modilјani, zatim Nikolas Altšted i Marijana Krebasa.

Poslednjih decenija, Saj je redovno dobijao pozive da nastupa kao rezidencijalni umetnik u brojnim čuvenim koncertnim salama, sa orkestrima i na festivalima. To uklјučuje, između ostalog, Koncerthaus u Dortmundu, Berlinu, Alte Oper u Frankfurtu, bečki Koncerthaus, Simfonijski orkestar frankfurtskog radija, Ciriški kamerni orkestar, Drezdensku filharmoniju, Kameratu iz Salcburga, Muzički festival u Šlezvig-Holštajnu, Rajngau muzički festival, Festival na Bodenskom jezeru i Festival nacija. 

Stvaralaštvo Fazila Saja predstavlјeno je u Parizu, Tokiju, Meranu, Hamburgu i u njegovom rodnom gradu Istanbulu. U sezoni 2022/23, nastupaće kao umetnik u fokusu sa ciriškim Tonhale orkestrom, a kao rezidencijalni umetnik/kompozitor sa Štatskapele iz Vajmara.

Godine 2013. Fazil Saj je osvojio muzičku nagradu Rajngau, a decembra 2016. godine Međunarodnu Betovenovu nagradu za lјudska prava, mir, slobodu, smanjenje siromaštva i inkluziju u Bonu. U jesen 2017. godine, dobio je Muzičku nagradu grada Duizburga.

Snimci Fazila Saja sa delima Baha, Mocarta, Geršvina i Stravinskog, objavlјeni u okviru izdavačke kuće Teldek Klasiks, kao i snimci Musorgskog, Betovena, ali i sa njegovim sopstvenim delima, visoko su cenjeni od strane kritičara i nagrađivani sa nekoliko nagrada, uklјučujući tri Eho Klasik nagrade. Godine 2014. objavlјena su izdanja sa Betovenovim delima sa Simfonijskim orkestrom frankfurtskog radija, pod dirigentskom palicom Đanandree Nosede, kao i album Saj svira Saja sa isklјučivo sopstvenim delima. U jesen 2016. godine, Vorner Klasiks je objavio snimak svih Mocartovih sonata, za koje je Fazil Saj dobio svoj četvrti Eho Klasik 2017. godine. Zajedno sa Nikolasom Altštedom snimio je album Četiri grada. Iste godine, Vorner Klasiks je objavio Nokturna Frederika Šopena i album Tajne sa francuskim pesmama, koji je snimio zajedno sa Marijanom Krebasom i osvojio nagradu Gramofon za klasičnu muziku 2018. godine. U januaru 2020. godine, Fazil Saj je objavio snimak svih Betovenovih sonata za klavir u izdanju Vorner Klasiks, a potom i Bahove Goldberg varijacije za istu izdavačku kuću.