Dobitnik prve nagrade na tri međunarodna takmičenja, uključujući prestižni Leeds International Piano Competition (2003), finski pijanista Anti Sirala jedan je od najboljih pijanista svoje generacije. Pored izuzetnog debi nastupa u kome je svirao Klavirski koncert br. 1 Čajkovskog sa simfonijskim orkestrom iz San Franciska, kojim je dirigovao Osmo Vanska, nastupao je i u SAD-u sa simfonijskim orkestrima iz Detroita, Indijanapolisa, Džeksonvila, Noksvila i Nju Džersija, kao i filharmonijom iz Luizijane i u okviru festivala Mostly Mozart u Linkoln centru. Tokom sezone 2015/16. premijerno je izveo Klavirski koncert br. 1 Frederika Šopena sa orkestrom iz Sarasote.

Širom sveta, Anti Sirala je nastupao sa simfonijskim orkestrima iz Bamberga, BBC/London, grada Birmingema, Budimpeštanskim festivalskim orkestrom, Nemačkom državnom filharmonijom, Radijskim orkestrom iz Finske, Radijskim orkestrom iz Frankfurta, Nemačkim simfonijskim orkestrom iz Berlina, Filharmonijom iz Liverpula, orkestrom NDR/Hanover, Novom filharmonijom Japana, Simfonijskim orkestrom NHK iz Tokija, Filharmonijom iz Haga, Kraljevskim škotskim nacionalnim orkestrom, Simfonijskim orkestrom iz Sankt Petersburga, Simfonijskim orkestrom iz Singapura, Švedskim radio orkestrom, orkestrom SWR iz Frajburga i Baden-Badena, Simfonijskim orkestrom iz Beča, orkestrom WDR iz Kelna, orkestrom Tonhale iz Ciriha i orkestrima iz Melburna i Kvinslenda. Tokom 2016/2017. sezone, debitovao je sa filharmonijskim orkestrom Minas Gerais iz Brazila,  u izvedbi klavirskog koncerta br. 2 Feliksa Mendelsona. Dirigenti sa kojima je sarađivao su: Pavo Berglund, Herbert Blomsted, Semjon Bičkov, Stefan Denev, Tjeri Fišer, Miko Frank, Majkl Gilen, Migel Hart-Bedoja, Pjetari Inkinen, Kristijan Jarvi, Neme Jarvi, Fabio Luizi, Suzana Malki, Sakari Oramo, Fransoa-Ksavijer Rot, Esa-Peka Salonen, Juka-Peka Saraste, Lan Šui, Osmo Vanska, Mario Vencago, Hju Volf i Ksijan Žang.

Anti Sirala, koji je inače pasionirani resitalista, jedan je od četvorice pijanista koji su izabrani da izvedu serijal klavirskih resitala sa Berlinskom filharmonijom (ostali su Pier-Loren Ajmar, Lang-Lang i Martin Helmhen). Takođe je nastupao sa filharmonijom iz Kelna, amsterdamskim Koncertgebau orkestrom, na festivalu u Lucernu, na Šumanfestu u Diseldorfu, u Tonhaleu u Cirihu, londonskom Vigmor Holu i u svim glavnim koncertnim dvornama u Briselu, Milanu, Detroitu i Njujorku. Njegov debi snimak transkripcija Šuberta za Nakos (2003) i kasniji snimak dela Bramsa za Ondine dobili su nagradu Izbor urednika časopisa Gramofon. Za CD sa Bramsovim delima časopis Piano News dao mu je svoju najvišu ocenu za interpretaciju. Zatim je snimio CD sa poznijim Betovenovim sonatama za produkcijsku kuću AVIE i Betovenov trostruki koncert za kompaniju SONY.

U 2004. godini, na debi nastupu u Briselu pokazao je svoju spontanost i fleksibilnost: zamoljen da uskoči umesto dirigenta, sa svog mesta za klavirom, dirigovao je orkestrom u izvođenju Betovenovog koncerta br. 3 za klavir. Nakon pauze, oduševio je publiku sjajnom interpretacijom Dijabeli variacija Ludviga van Betovena umesto programom predviđene Bramsove Treće simfonije.

Nedugo zatim, ponovo je angažovan za koncerte sa Nacionalnim orkestrom i za resital u Palati lepih umetnosti. Pijaniste koje je, zbog nepredviđenih okolnosti, uspešno zamenio bili su: Emanuel Eks, Jefim Bronfman, Elen Grimo i Ivo Pogorelić.

Iako Betovenove i Bramsove kompozicije zauzimaju centralno mesto u repertoaru Antija Sirala, njegovo shvatanje ukupnog stilskog spektra je podjednako impresivno. Naročito je posvećen novoj muzici. Premijerno je izveo dela Valtera Giselera, Kuldara Sinka, Ulijasa Pulkisa i Kalevija Aha. Prva solo klavirska kompozicija Kaje Sarjiaho, Balladen, deo je trenutnog programa recitala Antija Sirala.

Kao aktivan kamerni muzičar, Anti Sirala često sarađuje sa Janom Foglerom, ansamblom Moricburg, Karolinom Vidman, Kristijanom Polterom i Lorencom Pauerom. Od 2013. godine, radi kao profesor klavira na Visokoj školi za muziku i pozorište u Minhenu.