Koncertni pijanista, rođeni Moskovljanin Andrej Gugnin, brzo stiče međunarodnu slavu kao strastveno  virtuozni izvođač sa izuzetno raznolikom i okretnom tehnikom, koja je često u službi inspirisanoj muzičkoj mašti (Gramofon). Godine 2020, Gugnin je osvojio nagradu Bi-Bi-Si-jevog muzičkog magazina za instrumentalno izvođenje za njegov snimak Šostakovič: 24 preludijuma – sonate za klavir 1 i 2 (Hiperion). Nakon pobede na prestižnom međunarodnom pijanističkom takmičenju u Sidneju 2016. godine, Gugnin je sve više napredovao na koncertima i snimcima na kojima demonstrira svoju strastvenost u interpretaciji.

Pored pobede u Sidneju, Gugnin je na ovom čuvenom takmičenju osvajao i nagrade za najbolje izvodjenje koncertantnog dela, najbolje izvodjenje koncertantnog dela 19/20 veka, najbolju sonatu za violinu i klavir i najbolji preliminarni nastup za svoj resital u prvom krugu. Takođe je osvojio i zlatnu medalju i nagradu publike na Međunarodnom pijanističkom takmičenju Djina Bakauer 2014. godine i drugu nagradu na Međunarodnom pijanističkom takmičenju Betoven 2013. godine u Beču.

Sve traženiji kao koncertni solista, Gugnin je pozivan da nastupa kao gostujući izvođač sa poznatim orkestrima širom sveta, kao što su Londonska filharmonija, Simfonijski orkestar Marinski, Državni akademski simfonijski orkestar Rusije, Holandski simfonijski orkestar, Simfonijski orkestar Jute, Zapadnoaustralijski simfonijski orkestar i Sidnejski simfonijski orkestar, a nastupao je pod uglednim dirigentskim palicama maestra Valerija Gergijeva, Japa Van Zvedena, Rajnberta de Leua, Danijela Rajskina, Stanislava Kočanovskog i Ašera Fiša. Takođe je sarađivao sa više kamernih orkestara, sa ansamblom Asko Šenberg, Ženevskim kamernim orkestrom, Кameratom iz Jerusalima i Salcburga, a i u nekoliko navrata kao duo sa violinistkinjom Tasmin Litl.

Gugnin je snimio i objavio raznovrsni repertoar, od solo klavira do simfonijskih dela. Njegovo izdanje Listovih Transcendentalnih etida (Klavirski klasici, 2018) posebno je pohvaljeno, a Gugnin je istaknut kao momak na koga treba obratiti pažnju (Gramofon). Ostali značajni snimci uključuju njegov duo program sa violinistkinjom Joanom Kristinom Goičeom (Atol Rekords, 2019), izbor solo svita za klavir pod naslovom Slike (Stenvej & Sans, 2016) i kolekciju klavirskih dua sa Vadimom Holodenkom (Delos Internešnal, 2010). Andrej je takođe intenzivno snimao za TV i radio u Rusiji, Holandiji, Hrvatskoj, Austriji, Australiji, Švajcarskoj i SAD.

Pored ovih snimaka, Gugninovi Šostakovičevi koncerti (Delos Internešnal, 2007) uključeni su u muzičku podlogu Oskarom nagrađenog filma Stivena Spilberga Most špijuna.

Gugninova velika lista koncertnih dvorana gde je nastupao uključuje i bečki Muzikferajn, Viktorija hol u Ženevi, Karnegi hol u Njujorku, Abravanel hol u Solt Lejk Sitiju, Sidnejsku operu, Veliku salu Moskovskog državnog konzervatorijuma, Koncertnu dvoranu Čajkovski u Moskvi, Koncertnu salu Marinski, Luvr u Parizu, tokijski Metropolitan Art Spejs i Asahi Hamarikju hol. Gugnin je takođe učestvovao na brojnim međunarodnim festivalima, uključujući Verbije, Rurski klavirski festival, Međunarodni festival Marijinski, Dubrovačke letnje igre, Ohridske letnje igre i Šopen međunarodni festival u Dušnjikiju.

U 2020. godini, u meri u kojoj je to dozvolila pandemija kovida, Gugnin je nastupao sa brojnim solističkim resitalima u prestižnim salama u Rusiji, i izvodio novi koncert Alekseja Šora u Jermeniji. Gugnin se pridružio Tasmin Litl na njenom oproštajnom koncertu u Sautbenk centru kao jedan od četvoro njenih omiljenih pijanista sa kojima je sarađivala. Koncert je emitovan uživo na Bi-Bi-Si Radiju 3, za koji je Andrej pohvaljen zbog svog empatičnog, očaravajućeg sviranja (Bahtrek). Nastavio je saradnju sa kućom Hiperion, snimivši svoj sledeći solistički CD, koji je objavljen u jesen 2021.

Gugnin je svoje prve časove klavira dobio od Natalije Smirnove, koja ga je pripremila za dalje usavršavanje kod Olge Mečetine, Valerija Kastelskog, Leva Naumova, Stanislava Judeniča, Vilijama Naborea i Vere Gornostajeve.