Svakog ponedeljka na našim stranicama čitajte iskustva naših muzičara i savete kako da najbolje provedete vreme u izolaciji. Serijal blogova počinjemo sa pričom horniste Nikole Ćirića, koji se u dva navrata susreo sa situacijom koju je izazvao korona virus – u Kini, a potom i u Srbiji.

Sa korona virusom sam se prvi put susreo sredinom januara dok sam još uvek bio u Pekingu. Još pre početka odmora i dolaska u Srbiju primetio sam da se situacija u Kini pogoršava i da ljudi postaju uplašeni. Baš 23. januara, na dan kada je Vuhan stavljen u potpuni karantin, doleteo sam za Srbiju misleći da će se Kina izboriti sa tim do kraja mog odmora oko Lunarne Nove godine odnosno 1. marta. Niko nije mislio da će se situaciji na ovaj način razvijati.

Filharmoničari, kao i svi drugi ljudi, moraju da prilagode svoj život novonastaloj situaciji. Koncertna sezona je trenutno prekinuta, svi drugi angažmani odloženi i mi smo odjednom ostali praznih rasporeda. S jedne strane to je loše, a s druge strane odlično poklonjeno vreme da uradimo instrospekciju, da se sretnemo sa sobom kad već ne možemo s prijateljima i da pročitamo sve knjige koje nismo stigli zbog prenatrpanog rasporeda.

Ja sam svoju samoizolaciju osmislio tako što sam dnevnu sobu pretvorio u igraonicu i fotelja zauzima centralno mesto u sobi. Igram igrice kad god mi “ozbiljan rad” dosadi (dobro, mnogo češće i više od toga).

Često sastančim sa Dostojevskim – ovu priliku sam iskoristio da se propisno ispričam sa čovekom jer već duže vreme ugovaram sastanak a nikako da se dogodi. Pametne stvari mi priča i skoro sve je u pravu. Pijem kafu sa Mocartom i Štrausom, popravljaju mi intonaciju… ovaj, hoću da kažem, raspoloženje. Jesenjin mi govori svoje pesme i postaje mi dobar drug. Moram da priznam da sa boljim društvom dugo nisam sedeo i ćaskao. Moj jedini realni sagovornik u životnom prostoru je moja devojka Vanja – koristimo priliku da se još bolje upoznamo i da razgovaramo o svemu što se dešava, komentarišemo vesti koje se trudimo da gledamo samo onoliko koliko je neophodno, gledamo serije i igramo zajedno igrice.

Želim da iskoristim priliku da vam kažem da je panika najveći srpski neprijatelj posle promaje. Šalu na stranu, čuvajte se panike više od virusa. Provetravajte prostor u kom živite, kad ne morate da izlazite – ne izlazite. Kinezi su se za malo više od 2 meseca izborili sa virusom ozbiljnom disciplinom.

Bukvalno zavisi od nas – naoružajte se pozitivnom energijom, jedite laganu hranu – život će doći i posle karantina a valja ući u koncertno odelo, zaronite u sebe i tamo ćete otkriti mnogo dublje i lepše svetove od ovog u koji su nas životne okolnosti trenutno postavile. Slušajte lepu muziku, sipajte čašu vina, družite se sa svim onim prijateljima sa police koji su nam ostavili važne poruke za život.

I ne brinite. Kad prođe sve ovo, mi ćemo svirati još bolje za vas a svi zajedno ćemo više ceniti zagrljaje koji nam sada tako nedostaju!