Harfistkinja Milana Zarić i violista Saša Mirković, održaće koncert 24. marta, u Sali Beogradske filharmonije u 20 časova. Muzičari izvode raznovrstan repertoar na kome će se naći dela Johana Sebastijana Baha, Aleksandre Vrebalov, Ane Gnjatović, Ričarda Bereta i Dmitrija Šostakoviča. Milana Zarić, prva harfistkinja Beogradske filharmonije i osnivač ansambla Studio 6, i Saša Mirković, osnivač ansambla Metamorfozis i vanredni profesor na FILUM-u u Kragujevcu, sarađuju već dugi niz godina, ali kao duo nastupaju prvi put.
 
„Kamerni program za violu i harfu prati nekoliko epoha muzičke istorije, i povezuje naizgled različite stilove jednim svežim čitanjem i tumačenjem. Značaj ovakve programske koncepcije jeste u približavanju savremenih tendencija u umetničkoj muzici domaćoj publici, dok su u isti mah prikazane njene dodirne tačke sa razdobljima visokog baroka J.S. Baha i poznog, neoklasičnog Šostakoviča“, rekla je harfistkinja Milana Zarić.
 
Program će otvoriti jedna od tri Bahove sonate, originalno za viola da gambu i čembalo,  BWV1029 u ge-molu. Sledi kompozicija Aleksandre Vrebalov Spell br.7 za solo violu, koja je sačinjena od fragmenata maštanja i sećanja na Bahovu Svitu za violončelo br. 5. Kompozitorka je ovu  svojevrsnu savremenu fantaziju na Bahove teme posvetila Saši Mirkoviću koji ju je premijerno i izveo. Prvi deo programa će zaokružiti komad Ane Gnjatović pod komplikovanim nazivom Orthostasis/excitotoxicity za violu i harfu. Prema rečima kompozitorke, inspiracija za ovaj komad leži u „teškim, nestabilnim, zamućenim i ne sasvim obećavajućim razbuđivanjima“, čiji su uzroci neobični fiziološki procesi.
 
Solo kompozicija za harfu pod nazivom Cyme, britanskog kompozitora i građanina Beograda Ričarda Bereta, posvećena je Milani Zarić. Kompozitor je ovde bio inspirisan načinom na koji se neke biljke razvijaju i granaju – tako notni tekst obuhvata pun registar harfe, koji se razvija u kompleksne forme. Komad je ujedno i deo instrumentalnog ciklusa close-up posvećen Ansamblu Studio 6, a na ovom koncertu će biti premijerno izveden u solo verziji.
 
Na kraju programa sledi Šostakovičeva monumentalna Sonata op. 147 u tri stava. Originalno za violu i klavir, ovo je poslednje kompozitorovo delo nastalo samo mesec dana pred smrt. Komad je pun reminiscencija, citata iz sopstvenog kao i opusa kompozitora ranijih epoha, a jedan od najuočljivijih primera je citat iz Betovenove Mesečeve sonate.
 
Koncert su podržali Gradski sekretarijat za kulturu i Beogradska filharmonija.