Pomoć srpskoj porodici

Ovom prilikom želim da napišem jedan izveštaj iz Dortmunda, u vreme kada u celom svetu vlada vanredno stanje zbog „korona“ virusa. Svi koncerti kojima je trebalo da dirigujem odjednom su – otkazani! Poslednjih dvadeset godina zbog posla ja sam stalno na putu, a sada sam se odjednom našao kod kuće.

Prvih dana sam bio veoma srećan jer sam mogao da se u potpunosti posvetim svojoj porodici. Ali posle deset ili dvanaest dana i u danima koji su nailazili, pomislio sam – šta sada, kako da radim bez orkestra? Iznenada sam se našao u situaciji u kojoj ne mogu da dirigujem.

Nedostaje mi moja Beogradska filharmonija kao i Dortmundska, nedostaje mi Beograd i sve kolege. Ali ja želim i moram da budem optimističan i shvatio sam da hoću da radim tako što ću pomagati drugim ljudima. Volontersko društvo iz Dortmunda me je upitalo za pomoć. Zadatak je bio nabavka životnih namirnica za jednu porodicu i ja sam dao svoj pristanak. Međutim, kada sam pogledao ime porodice i video… Riđić… pomislio sam smesta – pa to je srpska porodica!

Sada, svakog petka idem u nabavku životnih potrepština za Violetu Riđić koja živi oko 20 kilometara od Dortmunda. Ona je svakodnevno, po dvadeset i četiri sata kod kuće, jer je jedan od sinova u invalidskim kolicima. Violeta je iz Hrvatske, a njen muž iz Srbije, zaposlen je u firmi „Audi“ u Dortmundu. Najbolje je to što možemo da govorimo na srpskom, a sin Filip je veliki „fan“ klasične muzike. Za njega sam jednom prilikom pripremio i poklon – CD sa Betovenovom Trećom i Petom simfonijom, gde sam, naravno, ja dirigent.