Mecosopran nemačkog porekla Eva Fogel diplomirala je na Muzičkom koledžu Mens u Nјujorku, a magistrirala na Univerzitetu Jejl. Privatno je radila i sa Kristom Ludvig i Bridžit Fasender.

Po završetku studija u SAD-u, Eva Fogel postaje član operskog studija u Kelnskoj operi, pre nego što je bila angažovana kao stalni solista u Operi u Diseldorfu i Operi u Insbruku, gde je svoj bogati repertoar proširila ulogama Orfeja (Gluk), Ramira (Lažna baštovanka, Mocart), Gofreda (Rinaldo, Hendl), Lole (Kavalerija Rustikana, Maskanji), Kerubina (Figarova ženidba, Mocart), Ivice (Ivica i Marica, Humperdink), Oktavijana (Kavalјer s ružom, Štraus), Flore (Travijata, Verdi) i Karmen (Bize).

Eva Fogel je veoma tražena gostujuća solistkinja širom Evrope. Nastupala je u velikim operskim kućama kao što su Državna opera u Berlinu, Grand teatar u Ženevi, Koncerthebau u Amsterdamu, Berlinska filharmonija, bečki Muzikferajn, Teatro Masimo u Palermu, Auditorijum u Milanu i Kralјevska opera u londonskom Kovent Gardenu. Pevala je odlomke Vagnerovih opera na festivalu u Eks an Provansi i na Uskršnjem festivalu u Salcburgu. Eva Fogel je radila sa renomiranim dirigentima kao što su Sajmon Retl, Džon Eliot Gardiner, Ajvor Bolton, Pijetari Inkinen, Aksel Kober, Džonatan Not, Edo de Vart i Ingo Mecmaher.

Mecosopran Eva Fogel često nastupa na domaćoj sceni na brojnim simfonijskim koncertima (Berlioz – Letnje noći; Maler – Pesma zemlјe, Pesme na Rikertove stihove, Pesme lutajućeg putnika, Simfonija br. 2; Mocart – Rekvijem; Elgar – Slike mora; Betoven – Simfonija br. 9; Rosini – Stabat Mater; Vagner – Vezendonk pesme; Verdi – Rekvijem) i resitalima širom sveta, između ostalog u Amsterdamu, Antverpenu, Berlinu, Kelnu, Esenu, Hamburgu, Hajdelbergu, Minhenu, Nјujorku, Salcburgu, Seulu, Sent Moricu i Vinipegu.

Pevala je Berliozove Letnje noći sa Duizburškom filharmonijom (Aksel Kober), Geršvinovo veče na Rurskom klavirskom festivalu, Valkiru u Berlinu (Sajmon Retl), na festivalima u Palermo (Pijetari Inkinen) i Lucernu (Džonatan Not), Betovenovu Devetu u Dizeldorfu, Vagnerov Sumrak bogova u Ženevi (Ingo Mecmaher), Čarobnu frulu (Kristijan Arming) i Mocartov Rekvijem u Torinu (Juraj Valčuha), Malerovu Simfoniju br. 2 i Vezendonk pesme u Hajdelbergu, Malerove pesme u Belfastu i resital u Šlos Elmauu.

Nedavni angažmani uklјučuju Malerovu Pesmu zemlјe u Hanoveru (sa Filhrmonijskim orkestrom severnonemačkog radija u Hanoveru i Endruom Menceom), Berliozove Letnje noći u bečkom Muzikferajnu (sa orkestrom Tonkistler i Ajvorom Boltonom), Betovenovu Misu solemnis u Torinu (Simfonijski orkestar italijanskog radija i televizije i Juraja Valčuha), Mocartov Rekvijem u Milanu (Džon Akselrod), Janačekovu Kuću mrtvih u Berlinskoj državnoj operi (Sajmon Retl), Čarobnu frulu u Torinu (Ašer Fiš), Vagnerovo Rajnsko zlato i Valkiru u Minhenu (Simfonijski orkestar Bavarskog radija i Sajmon Retl), svetsku premijeru Čudovišta u lavirintu Džonatana Douva (Berlinska filharmonija i Sajmon Retl) i Betovenovu Devetu sa Berlinskom filharmonijom i Sajmonom Retlom u Berlinu, kao i na turneji u Parizu, Beču, Nјujorku, Tajpeu i Tokiju.

Najnoviji nastupi odvode je u Bon gde izvodi Listove i Betovenove kantate sa Betovenovim orkestrom i Frankom Birmanom na Betovenovom festivalu, zatim sa ansamblom Končerto Keln i Kentom Naganom izvodi Rajnsko zlato u Kelnu, sa Simfonijskim orkestrom Philharmionie, u Koncertgebau u Amsterdamu, Simfonijskim orkestrom u Bazelu i Dankanom Vordom izvodi Huberov oratorijum Proročanstvo i ostvarenje, sa Filharmonijom iz Kopenhagena i Tošijukijem Kamiokom izvodi Malerovu Pesmu zemlјe, a učestvuje i na Rurskom klavirskom festivalu.