Sećanje ovog četvrtka posvećeno je nedavno preminulom, slavnom kompozitoru Kšištofu Pendereckom sa kojim je Beogradska filharmonija imala čast da nastupi 2008. godine.
„Postoje koncerti koji ostaju trajno u kolektivnom sećanju orkestra i publike. Jedan od takvih je bio i nastup Kšištofa Pendereckog sa Beogradskom filharmonijom 2008. Jedan od najznačajnijih savremenih kompozitora je potvrdio pravilo da su najveće face istovremeno i beskrajno dobronamerni, ljubazni ljudi. Probe za „Eroiku” i njegov Koncert za violončelo koji je sjajno izvela Maja Bogdanović, bile su daleko više samo od pripreme tog repertoara. Bila je to nedelja kada je maestro sa nama delio svoj dar, način razmišljanja, humor i sve ono što ga je učinilo jednom od najvažnijih umetničkih figura 20. veka. Hvala mu. Bili smo privilegovana generacija filharmoničara za takvo jedinstveno iskustvo.“ rekao je Ivan Tasovac, direktor Beogradske filharmonije, za Politiku.
Godine 2008. naša violončelistkinja Maja Bogdanović nam je ponudila da sa orkestrom Filharmonije izvede Drugi koncert za violončelo Kšištofa Pendereckog, koji je pre toga izvela pod njegovom palicom u Francuskoj. Prilika je bila jos značajnija jer je i za naš nastup planiran dolazak Maestra da takođe diriguje. Pored njegovog dela, Filharmonija je te večeri izvela i Betovenovu Simfoniju br. 3. Maja je toliko briljirala u svom nastupu, da je nastavila nastupe sa Maestrom, pa je i nastupila i u Varšavi na velikom koncertu povodom njegovog 80. rođendana.
Penderecki je jedinstvena ličnost u savremenoj istoriji muzike, čija su već prva dela doživela uspeh. Nova dela donosila su i nove nagrade, te je nekada potpuno nepoznati asistent Muzičke akademije u Krakovu ubrzo postao centar zanimanja poljske i svetske muzičke javnosti.
Narudžbina Berlinske filharmonije za vek postojanja bila je podsticaj Kšištofu Pendereckom da napiše Drugi koncert za violončelo i orkestar, koga je posvetio bliskom prijatelju i kolegi Mstislavu Rostropoviču. Koncert je sa velikim uspehom premijerno izveden 11. januara 1983. sa autorom za dirigentskim pultom. Godine 1988. Penderecki je za ovo delo dobio nagradu Gremi za kompozitora i dirigenta najboljeg savremenog dela.
