LOKACIJA

1. Na kojoj lokaciji će se nalaziti nova Koncertna dvorana Beogradske filharmonije?

Koncertna dvorana Beogradske filharmonije nalaziće se u istočnom delu Novog Beograda, tačnije u Bloku 13, između Ušća i Palate Srbija, na lokaciji gde Beogradska filharmonija održava nastupe na otvorenom i gde je realizovala najveće koncerte klasične muzike u istoriji Beograda i Srbije 2017. i 2018. godine. Ova lokacija je definisana odgovarajućim Planom detaljne regulacije.

2. Zašto je baš ta lokacija izabrana?

Lokacija je određena Planom detaljne regulacije za Blok 13, koji je usvojila Skupština grada Beograda. Izabrana je sa vizijom da Koncertna dvorana Beogradske filharmonije postane međunarodno relevantan umetnički centar, kao i svojevrsni centar okupljanja kulturne scene u regionu. Ova lokacija je odgovarajuća za mesto takvog umetničkog ranga, jer je u centru grada, u blizini ušća reka i Brankovog mosta, koji povezuje dva dela grada. Dobro je povezana postojećim linijama javnog prevoza sa različitim delovima Beograda, i sa tri strane je okružena širokim saobraćajnicama koje povezuju grad sa aerodromom.

Zamisao je da Koncertna dvorana BGF bude lako dostupna posetiocima i da bude na lokaciji na kojoj će biti vidljiva svima koji su u blizini. Sama zgrada će biti u skladu sa okolinom u kojoj će se nalaziti, što se posebno odnosi na Palatu Srbija, kao i prirodno okruženje koje čine park i reka. Prema tome, i eksterijer treba da bude takav da se uklopi u pejzaž okolnog zelenila i drveća.

VIZIJA

3. Koja je vizija nove Koncertne dvorane Beogradske filharmonije?

Koncertna dvorana Beogradske filharmonije biće međunarodno priznati centar za umetnost najvišeg kvaliteta, regionalni čvor za kulturni dijalog i novi simbol Beograda i Srbije.

Koncertna sala biće nacionalno muzičko središte pod upravom Beogradske filharmonije, koje će okupljati umetnike i društvenu zajednicu u cilju stvaranja, otkrivanja i uživanja u muzici i muzičkim aktivnostima. Imaće multidisciplinarni pristup muzici i njenoj vezi sa drugim žanrovima kao što su igra i vizuelne umetnosti, uz primenu najsavremenije tehnologije i služiće kao mesto prikazivanja i negovanja onog najboljeg u umetničkoj industriji. Objekat će biti osmišljen multinamenski tako što će biti omogućen čitav niz dodatnih usluga koje će mu obezbediti dugoročnu održivost.

Koncertna dvorana Beogradske filharmonije treba da bude projektovana kao veoma dostupno, zanimljivo i privlačno mesto za društveno okupljanje stanovnika prestonice; mesto koje slavi životni stil Beograda kao evropske metropole.

4. Ko će sve nastupati u Koncertnoj dvorani Beogradske filharmonije?

Vizijom nove dvorane je zamišljeno da bude nacionalno muzičko sedište pod upravom Beogradske filharmonije i kao takvo, služiće za prikazivanje i drugih vrhunskih aktera lokalne, regionalne i međunarodne scene. Koncertna dvorana Beogradske filharmonije biće prva te vrste na Balkanu.

Nova koncertna dvorana će se sastojati od nekoliko glavnih prostorija:

• koncertne sale od 1600 mesta za publiku, projektovane tako da omogući kvalitet svetskog nivoa za probe i izvođenje simfonijske muzike;
• recital sale, sa maksimalnim kapacitetom od 400 mesta u publici za manje koncerte, odnosno probe kompletnog orkestra ili hora, kao i za polu-scenske i eksperimentalne nastupe;
• studija opremljenog tehnologijom koja omogućava inovacije pri izvođenju i snimanju muzike, koji će takođe moći da se koristi i kao manji koncertni prostor sa 100 mesta u publici;
• podijuma koji će imati dvostruku namenu, kao prostor za izvođenje simfonijske muzike i za druge nastupe na otvorenom, uz kapacitet od 20.000 mesta za publiku u parku, i kao prostor za druge umetničke sadržaje, kao što su izložbe, i događaje komercijalnog tipa.
• Pored glavnih, objekat će sadržati sve potrebne prateće prostorije.

5. Zašto je Beogradskoj filharmoniji potrebna nova dvorana?

Beogradska filharmonija je smeštena u zgradi izgrađenoj kao privremeni objekat 1967. godine. Ovaj objekat je renoviran 2004. godine iz razloga adaptacije i sanacije. S obzirom da su one izvršene u okviru postojećih gabarita, zgrada nije uslovna za rad i dalji razvoj Beogradske filharmonije. Sala ima samo 200 mesta, nema prostorija za vežbanje kao ni za odlaganje instrumenata i opreme, administracija nema adekvatne uslove za rad i dr. Otkako je direktor Ivan Tasovac došao na čelo Beogradske filharmonije 2001. godine, počinje razdoblje preokreta u opštem funkcionisanju institucije, radu orkestra i razvoju publike čime se Beogradska filharmonija pozicionirala na evropskoj i svetskoj muzičkoj mapi.  Koncertne sezone koje se održavaju u Zadužbini Ilije M. Kolarca, postaju ubrzo kompletno rasprodate usled kvaliteta orkestra, kao i brojnih aktivnosti i alata koji doprinose razvoju publike. Imajući u vidu ograničenja Velike dvorane Kolarčeve zadužbine, kao i da Srbija nema ni jednu adekvatnu simfonijsku koncertnu salu, izgradnju koncertne sale se vremenom definiše kao ključni prioritet daljeg razvoja orkestra, muzičkog i kulturnog života Srbije i najveći projekat održivog razvoja kulture u regionu.

UČESNICI NA PROJEKTU

6. Ko su sve učesnici na ovom projektu?

Učesnici su Vlada Republike Srbije (Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima, Kabinet premijerke i Ministarstvo kulture),  UNDP, ARUP, Grad Beograd i Beogradska filharmonija.

7. Koja je uloga UNDP-a na ovom projektu?

UNDP je angažovan od strane Vlade Srbije kao pomoć u organizovanju međunarodnog tendera za arhitektonsko rešenje Koncertne dvoranе. UNDP ima svoje kancelarije u 170 zemalja sveta i veliku mrežu partnera koja doprinosi privlačenju svetski poznatih arhitektonskih biroa, koji imaju iskustva sa projektima ovih razmera i složenosti, kao i ekspertizu neophodnu za uključivanje društvenog, ekonomskog i ekološkog aspekta u arhitektonsko rešenje Koncertne dvorane.

8. Kako je odabrana kompanija Ove ARUP i šta je bila njihova uloga?

Odgovarajući na Vladin zahtev, i nakon što je sproveo konkurentan proces nabavke, UNDP je 2017. angažovao inženjersku kompaniju Ove Arup koja je pripremila Studiju izvodljivosti za novu koncertnu dvoranu 2019. godine.

Arup je jedna od najpoznatijih svetskih inženjerskih firmi koja je u svojoj istoriji dugoj preko 70 godina sprovela preko 250 projekta iz domena akustičkog dizajna i preko 30 projekata iz domena dizajna koncertnih, pozorišnih i ostalih dvorana. Kompanija ARUP je angažovana na osnovu velikog iskustva u definisanju potreba, ali i projektovanja koncertnih dvorana, pozorišta i objekata slične veličine i namene. Neki od objekata na kojima su radili:

• Barbikan centar u Londonu, Velika Britanija
• Sidnejska opera, Australija
• Harpa koncertna dvorana i konferencijski centar u Rejkjaviku, Island
• La Maison Symphonique, koncertna dvorana u Montrealu – Kvebek – Kanada
• Nacionalni muzički forum – koncertna dvorana u Vroclavu, Poljska

Pored pomenute Studije izvodljivosti, Arup takođe pruža savetodavne usluge vezane za organizaciju Konkursa i tendera za projektovanje. Takođe učestvuje u odabiru projektantske firme, ali će i revidirati i savetovati izabranu firmu pri izradi idejnog projekta, projekta za građevinsku dozvolu i projekta za izvođenje.

STUDIJA IZVODLJIVOSTI I KONKURS

9. Kako je izgledao proces za pripremu Studije izvodljivosti i ko je sve imao učešća?

Predstavnici kompanije ARUP su pre početka rada na izradi Studije izvodljivosti došli u Beograd da bi stekli uvid u kulturni život Beograda i Srbije. Zajedno sa predstavnicima Beogradske filharmonije posetili su Muzičku produkciju RTS-a, FMU, Narodno pozorište, Muzičku omladinu i razgovarali sa predstavnicima SMU, kao i sa zaposlenima u Beogradskoj filharmoniji, u cilju što boljeg sagledavanja potreba koje nova Koncertna sala treba da zadovolji, kako Beogradske filharmonije, tako Beograda i Srbije.

Pored kompanije ARUP, u izradi Studije izvodljivosti učestvovali su predstavnici Beogradske filharmonije, kabineta premijerke Republike Srbije, kancelarije za Javna ulaganja i uz konsultacije sa gradskim arhitektom.

10. Na osnovu čega je procenjeno da je potrebno da Koncertna dvorana ima 25.000 metara kvadratnih bruto površine?

Procenjena ukupna bruto površina Koncertne dvorane rezultat je Studije izvodljivosti sprovedene od strane kompanije Arup tokom 2018. i 2019. godine. Studija predviđa da se zgrada Beogradske filharmonije sastoji od više prostorija za različite namene kao što su probe i nastupi, ali i edukativni i komercijalni sadržaji, kao i neophodan prateći prostor. Na procenu kolika bi trebalo da bude površina objekta uticao je predviđeni broj ljudi koji bi u određenom trenutku trebalo da se nalaze u objektu (npr. broj sedišta u gledalištu ili broj ljudi u foajeu), kao i površina dodatnih prostorija tipičnih za ovakav objekat (npr. prostor potreban za smeštaj tehničke opreme). Tehničke specifikacije za rešenja arhitektonskog dizajna ove zgrade usklađene su sa najboljim primerima međunarodne prakse.

11. Kako izgledaju UNESCO/UNDP procedure koje su morale da budu ispoštovane u ovom procesu? Na koji način se one razlikuju od uobičajenih pravila konkursa ovog tipa?

Postupak za ovaj konkurs sprovodi se u skladu sa smernicama UIA (Međunarodna Unija Arhitekata) / UNESCO, kao i sa lokalnim propisima. Razlikuje se od „uobičajenih“ konkursa za arhitektonska rešenja, jer isti nije otvoren za podnošenje rešenja, ali je otvoren za pretkvalifikaciju.  Ova vrsta konkursa izabrana je uzimajući u obzir specifičnosti objekta, njegovu složenost i veliki značaj, kako sa finansijske, tako i sa umetničke strane.

Model sa pretkvalifikacijom i dodelom ugovora za pobednika takmičenja izabran je kao odgovarajući i u skladu sa smernicama UIA koje predviđaju pretkvalifikaciju kao legitimni metod takmičenja. Pretkvalifikacija podrazumeva odabir između 6 do 8 kompanija koje će u narednoj fazi projekta učestovati na pripremiti arhitektonskih rešenja Koncertne dvorane. UNDP će zaključiti ugovor sa onom pretkvalifikovanom kompanijom čije rešenje bude ocenjeno kao najbolje. Ovakvim procesom postiže se da na arhitektonskom konkursu učestvuju samo one kompanije sa znanjem i kapacitetima koji su neophodni za izradu kompletne projektne dokumentacije.

Kontinuitet izvođenja projekta od koncepta do potpunog razvoja rešenja važan je za ovu vrstu objekta, jer se time osigurava najbolji kvalitet projekta.

12. Ko će činiti žiri koji će izabrati pobedničko rešenje?

Žiri će se sastojati od međunarodnih, regionalnih i lokalnih eksperata iz relevantnih oblasti za ovaj projekat. 

13. Kada bi mogao da se očekuje završetak gradnje nove Koncertne dvorane?

Nakon izbora idejnog rešenja i dodele ugovora, sledi poroces projektovanja. Planirani rok za završetak projektovanja koji uključuje i tehničku kontrolu je kraj 2022. ili početak 2023. Nakon toga bi mogla da počne izgradnja za koju je sa opremanjem potrebno minimalno između 3-5 godina.

14. Zašto se u pojedinim medijima pominje „propali“ konkurs za zgradu Filharmonije iz 2017. godine?

Pojedini mediji netačno izveštavaju da je 2017. godine raspisan konkurs za novu zgradu Beogradske filharmonije i da je on navodno bio neuspešan pošto nije izabrano idejno rešenje za novu zgradu. Кonkurs iz 2017.  bio je, međutim, anketni konkurs za urbanističko rešenje za ceo Blok 13, uključujući Palatu Srbija i dodatni stambeni blok, a ne samo za koncertnu dvoranu. Anketni konkurs je uspešno sproveden i na osnovu njega je izrađen i usvojen Detaljni regulacioni plan za deo Bloka 13 (PDR).

15. Zašto se pojavljuju različiti nazivi ovog projekta?

U dokumentaciji koja prati ovaj projekat susreće se više radnih naziva kao što su Koncertna dvorana Beogradske filharmonije, Nova zgrada Beogradske filharmonije, Nacionalna koncertna dvorana  i Koncertna dvorana Beograd. U pitanju je istovetni kapitalni projekat nove Koncertne dvorane kojom će upravljati Beogradska filharmonija i koja će tu imati svoje sedište.

BUDŽET

16. Koliko je Studija izvodljivosti koštala, šta je obuhvatala i ko će snositi troškove studije?

Studija izvodljivosti predstavlja skup dokumenata koji su obuhvatili različite aspekte Koncertne dvorane i koji su razvijani jedan za drugim. To znači da su u svaki korak razvijanja Studije bili uključene sve relevantne državne institucije, i da je tek posle njihovog odobrenja Ove Arup prelazio na sledeću fazu izrade Studije.

Studija izvodljivosti obuhvata: opravdanost i ciljeve projekta, programsko prostornu analizu sa konceptualnim predlogom arhitektonskih i tehničkih rešenja, analizu predložene lokacije, kao i analizu procenjene vrednosti objekta.

Svi delovi Studije izvodljivosti su prošli konsultacije, raspravu i odobrenje Vlade Srbije, Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, glavnog urbaniste Grada Beograda, Beogradske filharmonije.

Do sada izrađeni delovi Studije izvodljivosti koštali su 527.465 američkih dolara ($), a sredstva je obezbedila Vlada Srbije, koja je Studiju izvodljivosti usvojila 2019. godine.

17. Koliko će koštati izabrano rešenje?

Maksimalni iznos budžeta za projekat pobedničkog rešenja, odnosno za izradu tehničke dokumentacije koja će biti poverena autoru pobedničkog rešenja, iznosi 10.230.000 $.

18. Koliko će koštati izvođenje projekta?

Na osnovu procene troškova koju je dala Studija izvodljivosti kompanije Ove Arup, Vlada Srbije je za ovaj projekat opredelila 120 miliona evra.

ZNAČAJ 

19. Na koji način će Koncertna dvorana Beogradske filharmonije doprineti a) društvenom, b) ekonomskom i c) ekološkom razvoju zemlje?

a) Koncertna dvorana Beogradske filharmonije će uticati na poboljšanje kvaliteta života građana Beograda i Srbije:

• Građani će imati novi, dovoljno veliki prostor za uživanje u muzici i drugim srodnim kulturnim događajima.
• Građani će imati novi prostor za okupljanje i susrete, što može doprineti jačanju društvene kohezije.
• Postojaće novo mesto za kontakte, interakciju i razmenu znanja, ideja i iskustava sa umetnicima i drugim profesionalcima iz inostranstva.
• Inkluzivnost: Koncertna dvorana Beogradske filharmonije će biti prostor za društvena okupljanja, otvoren 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji, za raznolike sadržaje i za sve građane. Sama zgrada treba da bude lako uočljiv i privlačan prostor, koji će u posetiocima izazivati osećaj pripadnosti i privlačiti ih da u njemu borave. Važno je i to što će ova dvorana biti otvorena i preko dana, što će učiniti da programi i sadržaji koje nudi budu lako dostupni građanima koji imaju naviku da svoje slobodno vreme provode u okolnom parku. Da bi sam objekat bio dostupan najširem krugu korisnika i posetilaca, arhitektonsko rešenje će morati da, u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, obezbedi jednak pristup svima bez obzira na godine, invaliditet, pol, kulturno ili društveno poreklo, ili druge lične okolnosti.
• Koncertna dvorana će biti mesto otvoreno za brojne muzičke profesionalce i ljubitelje muzike, kojima će pružiti prostor za izvođenje, probe, radionice, diskusije i učenje, a mnoge prostorije će imati višestruku namenu. Široj publici će ponuditi muzičke nastupe visokog standarda, ali i druge aktivnosti kako bi bila relevantna za sve građane. Niz prostora različitih namena unutar koncertne dvorane i u njenom eksterijeru pružiće svima mogućnost da se bave muzikom: mladima i starijima, profesionalcima i amaterima, lokalnim i internacionalnim umetnicima. Zajednički javni prostor zamišljen je po uzoru na gradski trg u kome će i umetnici i drugi građani moći da se susreću tokom celog dana. Pored kulturnog programa, posetioci će moći na ovom mestu da provode vreme konzumirajući različite sadržaje.

b) S obzirom na to da je zamišljena kao centar muzičke izuzetnosti na svetskom nivou, očekuje se da:

• nova Koncertna dvorana Beogradske filharmonije ima očekivani prihod od turizma, kao i domaćih posetilaca. Beograd će dobiti Koncertnu dvoranu, kao novu znamenitost koja predstavlja glavni grad i zemlju u inostranstvu, kao što je na primer Opera u Sidneju.
• Da služi podsticanju ekonomskog rasta i razvoja kroz ulaganja u inovacije i infrastrukturu.

c) Objekat treba da bude energetski efikasan, da koristi čistu “zelenu”energiju, da ima blizu nula emisija gasova sa efektom staklene bašte (GHG) i da ne doprinosi zagađenju vazduha. Prema PDR-u predviđena je maksimalna zaštita zelenih površina (stabla): gubitak kapaciteta zelene površine, prouzrokovan novoplaniranim rešenjem, obavezno nadoknaditi sadnjom kvalitetne drvenaste vegetacije, u odnosu dva nova stabla za jedno posečeno.