Rože Miraro je rođen 1959. godine u Lionu, u porodici koja je poreklom iz Venecije. U rodnom Lionu je najpre počeo da uči saksofon, a onda je kao samouk zasvirao klavir. Sa 19 godina upisao je Konzervatorijum u Parizu, u klasi Ivon Lorio, gde je upoznao i Olivijea Mesijana. Veoma brzo se afirmisao kao jedan od glavnih Mesijanovih interpretatora, a 2001. godine je objavio snimke svih njegovih kompozicija za solo klavir (na 7 kompakt diskova u izdanju diskografske kuće Accord-Universal Music), koji su jednoglasno ocenjeni fantastičnim kritikama. Nјegovo izvođenje Dvadeset pogleda na dete Isusa (bez partiture!), ili čak kompletnog Kataloga ptica, smatraju se ne samo pokušajem da se izvede nemoguće, već i prisvajanjem opusa Mesijana, sa kojim se Miraro potpuno identifikuje.

Uz izvanrednu tehniku (pobednik je međunarodnih takmičenja Čajkovski u Moskvi i List u Parmi), njegovo muziciranje je uvek u službi poezije i iskrenosti. Nјegova umešnost, istovremeno sanjalačka i lucidna, maštovita i stroga, u punoj meri je primenjiva i na Musorgskog, Ravela, Albeniza, Rahmanjinova ili Debisija i na Betovena, Šopena, Lista ili Šumana, jer njom ume da istakne emociju, kolorit, romantizam i zvučni ambijent.
 

U februaru 2001. godine, Mirarou je u Nantu uručena nagrada Victoire de la Musique u kategoriji instrumentalnog soliste. Nakon toga je prvi put nastupio u Karnegi Holu sa Filharmonijom Francuskog radija i dirigentom Mjung-Vun Čungom, kao i sa Pariskim orkestrom kojim je dirigovao Jutaka Sado. U decembru 2003. godine, u Parizu je izveo kompletan Ravelov opus za solo klavir. Osim resitala u najprestižnijim svetskim dvoranama, Miraro, takođe, sarađuje sa istaknutim dirigentima kao što su Zubin Mehta, Seiđi Ozava, Pinkas Stajnberg, Marek Janovski, Valerij Gergijev i Kent Nagano, te dobija pozive od renomiranih orkestara (Berlinska, Bečka i Londonska filharmonija, Gevandhaus iz Lajpciga, Ruska nacionalna filharmonija, Simfonijski orkestar iz San Franciska, Francuski nacionalni orkestar, Minhenska filharmonija, Rezidenc orkestar iz Haga…). Godine 2005, angažovan je na Festivalu u Salcburgu da izvede Mesijanovu Turangalila simfoniju i učestvovao je kao solista sa Bi-Bi-Sijevim Nacionalnim orkestrom Velsa na koncertima Proms u Londonu.

Kao eklektik, otvoren ka muzičkom svetu bez granica, Rože Miraro ima brojna izdanja za diskografsku kuću Accord. Za svoj poslednji album, nazvan Pogledi na 20. vek, dobio je nagradu Choc časopisa Le Monde de la Musique. Na ovom albumu, on nudi širok izbor klavirskih ostvarenja našeg vremena, izvodeći dela Bartoka, Buleza, Ditijea, Ajvsa, Mesijana, Šenberga kao omaž Klodu Elferu, koji je učinio puno na afirmisanju savremene muzike.

U januaru 2011. godine, DECCA je objavila njegov snimak Listove transkripcije za klavir Berliozove Fantastične simfonije. U novembru 2011, Deutsche Grammophon je objavio njegov snimak Ravelovog Koncerta u Ge-duru sa Filharmonijom Francuskog radija, kojim je dirigovao Mjung-Vun Čung, a par meseci kasnije i Koncert za levu ruku, takođe sa Filharmonijom Francuskog radija i Mjung-Vun Čungom.

Krajem 2015. godine se očekuje novo izdanje Rožea Miraroa za francusku diskografsku kuću La dolce Volta – CD album posvećen Listu, na kome će se nalaziti, između ostalog, Sonata u ha-molu, kao i transkripcije Vagnerovih kompozicija.

Nakon profesure u Lionu, Miraro sada deli svoja iskustva pijaniste i svoja pedagoška znanja sa studentima Pariskog konzervatorijuma koji, baš kao i publika širom sveta, cene velikodušnost njegovog muzičkog diskursa i emociju kojom odišu njegove interpretacije, koje uvek odlikuje razum i osećajnost. Miraroov altruizam zaista unosi taj dodatak duše, koji je nasledio od Iva Nata i Alfreda Kortoa, majstorâ na klavirskim dirkama, sa kojima oseća umetničku bliskost.