04/03/19

“Beograd odiše poput pravog kosmopolitskog grada i ima veliku ulogu u mojoj karijeri”, istakla je filmska zvezda u ekskluzivnom razgovoru za peti broj Filharmonija magazin u Srpskom telegrafu uoči novog susreta s prijateljima u Srbiji.

“Beograd odiše poput pravog kosmopolitskog grada i ima veliku ulogu u mojoj karijeri”, istakla je filmska zvezda u ekskluzivnom razgovoru za peti broj Filharmonija magazin u Srpskom telegrafu uoči novog susreta s prijateljima u Srbiji.

Srpska premijera filma “Bela vrana” s potpisom proslavljenog glumca Rejfa Fajnsa kao reditelja održana je 23. februara u okviru takmičarskog programa 47. Festa.

Iste večeri filmskoj zvezdi uručena je nagrada Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo. Fajns ima naš pasoš i rado je viđen gost srpske prestonice, s kojom je ostvario posebnu vezu još iz vremena kad je ovde snimao rediteljski prvenac “Koriolan”. I njegovo novo ostvarenje delom je snimano u Beogradu i finansirano iz budžeta Srbije, a u priči o legendarnom ruskom baletanu važno mesto ima i Beogradska filharmonija. Osim poslovnih veza i zvaničnih poseta, čuveni filmadžija sada ima i prijatelje koji ga vraćaju u Srbiju, za Filharmonija magazin (mesečni dodatak u Srpskom telegrafu) ne krije da pomalo rezervisan mentalitet Engleza zagreva jednim lokalnim specijalitetom…

*Politički degradirana, finansijski i socijalno iscepkana nakon devedesetih i bombardovanja 1999, Srbija vam je delovala kao pristojno mesto za snimanje filmova. Šta vas je dovelo ovamo uprkos svemu?

Tražio sam lokaciju za “Koriolan”. Trebao mi je grad, koji raspolaže raznovrsnim urbanim mestima – pijacama, parlamentom, ulicama savremene stambene arhitekture… Trebao mi je grad koji ima izbrušen karakter, a Beograd je ponudio raskošan broj lokacija, baš kakve su odgovarale mom konceptu i verziji današnjeg Rima.

*Neki bi rekli da imate bar 62 miliona razloga da se u Srbiji osećate kao kod kuće. Ako ste uopšte imali vremena i prilike, šta je doprinelo da se osećate kao svoj na svome, kao pravi Srbin?

Beograd odiše poput pravog kosmopolitskog grada kojim buja darežljivost srpske naravi. Osećao sam se dobrodošlim. Ali ja sam Englez! To me čini ponekad vrlo rezervisanim i opreznim. Nisam ja još pravi Srbin, prijala bi mi jedna velika injekcija srpske duše!

*Nakon Šekspira, šta vas je uvuklo u životnu priču Rudolfa Nurejeva?

Duh Rudolfa Nurejeva uvukao me je u životnu priču Rudolfa Nurejeva.

*Pokazali ste kroz svoj rad da ste politički i društveno odgovorni. Da li je uopšte moguće biti relevantan kao umetnik ako zanemarujete političke konotacije u savremenom stvaralaštvu?

Čini mi se da su ti politički i socijalni aspekti projekata na kojima radim došli sa godinama, da sam ih postajao svestan kako sam sazrevao. Veliko je pitanje šta su zapravo odgovornosti umetnika. I čini mi se da čitav život prođe u pokušaju da se na ovo pitanje odgovori. Ali važno je sačuvati i smisao za humor. Pa ne mora sve da bude važno.

*Slušajući vesti, zaključujemo da je svet gadno mesto. Milioni bez doma, u begu od gladi, ratova… Vidite li svetlo na kraju tunela?

Teško je zadržati potpuno optimistički pogled na svet.

*Muzika u ovom filmu gotovo da ima sopstveni život. Koliko pažljivo birate muziku za svoje filmove i šta vam je tu najvažnije?

Iskreno, oprezan sam kad je reč o količini i dominantnosti muzike u filmovima. Jasno, ovo je film o mladom Nurejevu i, naravno, da će biti muzike. Mogu vam reći da ima popriličan broj odlomaka čuvenih baleta, ali je saradnja sa Ilanom Eškerijem (Ilan Eshkeri) bila jako kreativna i njegova muzika je plod brojnih naših diskusija. Bilo je jako uzbudljivo čuti kako Ilan razvija krajnju numeru.

*Koliko vam je Beogradska filharmonija pomogla u stvaranju muzike za “Belu vranu”?

Beogradska filharmonija je bila od velike pomoći za pravljenje ključnih baletskih partitura. Bio sam uzbuđen slušajući ih kako sviraju muziku za film. Duboko sam im zahvalan!

*Pouzdano znamo da su muzičari bili oduševljeni što su vas upoznali. Kako se vi sećate tog susreta?

Sećam se predanosti sa kojom su svirali i bila je privilegija slušati ih dok snimaju.


*Nakon uspeha “Šindlerove liste” da li ste mislili da je to vrhunac vaše karijere ili da najbolje tek dolazi?

Mislim da nije zdravo za glumca da uopšte mari za vrhunce karijere. Normalno, bio sam svestan da je “Šindlerova lista” ogroman uspeh u tom trenutku. Ne možete unapred znati sudbinu i život bilo kog filma. Najvažnije je da budeš najbolji što možeš.
antrfile

*Gde se osećate najugodnije – ispred ili iza kamere i kako se glumac i reditelj u vama slažu?

Imam utisak da sam stekao malo više samopouzdanja iza kamere. Mada, verovatno nikada nije najbolje biti preterano opušten, ni kao reditelj ni kao glumac. S druge strane, oba zadatka zahtevaju određenu meru sigurnosti jer može biti zeznuto ako ti je samopouzdanje poljuljano. A reditelj i glumac se dobro slažu, tek tu i tamo dođe do male nesuglasice.

*Kako izlazite na kraj sa slavom, kako ostajete na zemlji?

Privatnost mi je jako važna. Dobar način da se ostane sa obe noge na zemlji je da imaš dobre prijatelje i podršku porodice. Da se razumemo, čitava ta ideja o slavi je potpuna iluzija. Mnogo toga je čisto sranje.

*Ovogodišnji ste laureat Festa. Nakon što ste dobili toliko najviših esnafskih priznanja, šta vam znači ovo naše?

Bez sumnje biti laureat beogradskog Festa za mene je nešto specijalno. Snimio sam dva filma u Beogradu, dva filma koja su mi jako važna i koja sam oba i režirao, bez pogovora znače da ovaj grad ima veliku ulogu u mojoj karijeri. Počastvovan sam.

*A šta bi vas treći put vratilo u Srbiju?

Da vidim prijatelje, da pijem dunju i snimam film!

Glumac na listi najuticajnijih ljudi Britanije


Rejf Fajns je osvojio filmsku publiku i kritiku promišljenim, višeslojnim i dubokim ulogama u “Engleskom pacijentu” i “Šindlerovoj listi”. Za ljubitelje malo drugačijeg žanra potpuno drugo lice inače vrsni pozorišni glumac pokazao je u horor-trileru “Crveni zmaj”. Najmlađe gledaoce sablažnjavao je godinama u franšizi o Hariju Poteru kao Lord Voldemor, ali je tu famu razbio u jednom intervjuu poručivši da, ako je nekome Voldemor stvarno strašan, samo neka bude svestan da je on, krakati Fajns, ispod odore nosio helanke koje je jedva navukao do kolena. U garderobi, kaže, nije bilo većih. Najstariji je od šestoro umetnički nadarene dece fotografa Majka Fajnsa i književnice Dženifer Laš. Fajns je uvršten na Dibretovu listu najuticajnijih ljudi u Velikoj Britaniji, a od 1999. je i ambasador Unicefa.

Igrač koji je zapanjio svet


“Bela vrana” govori o Rudolfu Nurejevu, legendarnom ruskom baletanu koji je napravio nečuveni skandal kada je u trenutku kada je Hladni rat bio na vrhuncu, 1961. pobegao na zapad iz SSSR. Fajns u ovom filmu daje uvid u umetnikov rani život – film počinje njegovim rođenjem u vozu Transsibirske železnice i prati ga na putu da postane jedan od najvećih baletana svoje generacije. Na putovanjima u inostranstvo Nurejev je odlazio u pratnji KGB i njegovo ponašanje je bilo strogo ograničeno, ali je ipak imao prilike da stekne važne prijatelje, poput francuskinje Klare (Adel Eksarčopulos), koja je bila u mogućnosti da mu obezbedi politički azil. Priča prirodno kulminira momentom kada je Nurejev odlučio da pobegne svojim pratiocima i nikada se više ne vrati u Sovjetski Savez. Igraju Oleg Ivenko, Rejf Fajns, Luis Hofman, Sergej Polunjin, Adel Eksarčopulos.

Srpska premijera filma “Bela vrana” s potpisom proslavljenog glumca Rejfa Fajnsa kao reditelja održana je 23. februara u okviru takmičarskog programa 47. Festa.

Iste večeri filmskoj zvezdi uručena je nagrada Beogradski pobednik za dosadašnje stvaralaštvo. Fajns ima naš pasoš i rado je viđen gost srpske prestonice, s kojom je ostvario posebnu vezu još iz vremena kad je ovde snimao rediteljski prvenac “Koriolan”. I njegovo novo ostvarenje delom je snimano u Beogradu i finansirano iz budžeta Srbije, a u priči o legendarnom ruskom baletanu važno mesto ima i Beogradska filharmonija. Osim poslovnih veza i zvaničnih poseta, čuveni filmadžija sada ima i prijatelje koji ga vraćaju u Srbiju, za Filharmonija magazin (mesečni dodatak u Srpskom telegrafu) ne krije da pomalo rezervisan mentalitet Engleza zagreva jednim lokalnim specijalitetom…