Ivan Tasovac je nešto što se jednom desi, doleti među nas sa neke druge, nedostižne planete i zauvek nas promeni.
Bio je talentovani pijanista a postao je najveći umetnički menadžer, najveći impresario i najinspirativniji stvaralac i vizionar koga je srpska kultura ikad imala..
Od Filharmonije je stvorio najpoznatiju i najomiljeniju instituciju kulture i dokazao, kao sto je i govorio, da su za kulturu najvažniji ideje, duh, smelost i umetnički menadžeri.
Kao što bez Sergeja Đagiljeva ne bi bilo ruskog baleta, bez Ivana Tasovca bi klasična muzika u Srbiji ostala, da se izrazim njegovim recima , “ mala kućna zabava”. A zbog njega je postala važna, spektakularna, omiljena i uzbudljiva.
Bili smo prijatelji pre svega. Bili smo istomišljenici u kulturi i ukusu.
Proveli smo celo ovo leto 21. maštajući i planirajući kako da BGF predstavimo u Metropolitenu i kako da započnemo sledećih 100 godina Beogradske filharmonije “ u inat svima i uprkos svemu.” Čekala sam da se vrati da nastavimo da maštamo.
Ali moj drug, moj prijatelj, divni, talentovani duhoviti, smeli, jedinstveni plemeniti “ princ od kulture” Tasa, odleteo je na neku svoju planetu, među zvezde , u visine kojima je pripadao.
Zauvek će mi nedostajati. Nedostajaće Filharmoniji, Beogradu, Srbiji… svima nama. Zauvek će živeti u istoriji naše kulture, u našim sećanjima i srcima, među zvezdama. I drugog biti neće. Večna mu slava.
Milena Garfild, art menadžer i producent

Poštovani filharmoničari,
taman kada sam se spremala da sa vama podelim radost zbog novog početka ili bolje reći nastavka nove sezone zbog Korone, šokirala nas je sve neverovatna vest kao grom iz vedrog neba, da nas je čarobnjak Tasovac iznenada napustio. Prosto da pomisliš da je to još jedno od njegovih brojnih iznenađenja kojima nas je zasipao poslednjih dvadesetak godina. Svojim znanjem, energijom, domišljatoscu i sposobnostima vratio je život posrnuloj Filharmoniji, učinio je moćnom i van naših granica i učinio da muziku približi mnogima, pa čak i bebama. I napokon dobio je borbu da Beograd dobije zasluženu koncertnu dvoranu, koju nažalost neće dočekati, jer se komedijant život poigrao sa njim i nama i oteo ga kada je mogao još toliko toga da uradi za svoju Filharmoniju, ovaj grad, vernu publiku…
Ivan Tasovac ostaje da živi trajno u 9. redu levo, kroz koncerte BGF.
Neka mu je večna slava i hvala za ono što je uradio, a na vama koji ostajete je da ga verno sledite.
Iskreno Vaša
Mirjana Todorović, pretplatnica

Drage kolege Beogradske filharmonije,
Sa tugom sam primio vest o iznenadnoj smrti Ivana Tasovca, i uručujem vam moje saučešće. U ovom teškom trenutku za Ivanovu porodicu i članove Beogradske filharmonije, šaljem vam toplu poruku podrške i saosećanja.
Srdačno,
Vladimir Kulenović, dirigent

Ovo su užasne i potresne vesti i veoma teško shvatljive, za njegovu porodicu, za orkestar i za muziku u Srbiji.
Ivan je bio toliko inspirativan, imao je viziju, energiju i inteligenciju koja će toliko mnogo nedostajati – ali svi mi koji smo ga voleli i volimo orkestar potrudićemo se da podržimo i nastavimo njegovu viziju za budućnost.
Želim vam svu snagu u ovom teškom trenutku i radujem se što ću vas sve uskoro videti.
Uz najtoplije želje.
Hauard Grifits, dirigent

Želim da izjavim najiskrenije saučešće porodici Tasovac, kao i kolektivu Beogradske filharmonije koju je toliko voleo i svim svojim znanjem i srcem vodio.
Entuzijaste sa tako dobrim osećajem za vodjstvo su prava retkost u našoj profesiji, njegov gubitak će se dugo osećati.
U mom sećanju, Ivan Tasovac će zauvek ostati osoba koja mi je davala vetar u ledja za sve dalje napretke i korake u karijeri. Punim srcem je podržavao nove ideje i nesebično pružao savete onima svima kojima su bili potrebni, a verujte, toliko nas je bilo…
Neka se njegova energija medju nama nikada ne ugasi!

Zauvek zahvalan,
Robert Lakatoš, violinista

Драге колеге и сарадници Београдске Филхармоније,

Веома ме је растужила и, као и све нас, шокирала вест о прераном одласку директора Београдске Филхармоније Ивана Тасовца… Још увек покушавам да верујем да ће се Иван поново изненада појавити како би наставио да остварује све што је зацртао, да је ово само један кратак „предах“ или, боље рећи, нама већ тако добро познат његов „маркетиншки трик“ како би се вратио са још оригиналнијим идејама које су увек биле део његове непресушне креативности. Иван је имао велике снове за Београдску Филхармонију јер су биле велике и његове способности да их све оствари!

Верујем да ћете уз сву љубав коју је Иван уткао у оркестар Београдске Филхармоније наставити крупним корацима даље, да ћете увек осећати сву његову енергију и подршку иако није више физички присутан. Искрено желим целом вашем сјајном тиму Београдске Филхармоније да не посустанете, већ да са поносом на све што сте до сада остварили одржите ниво, елан и ентузијазам који вас карактерише.

Са вама сам у мислима и шаљем вам свима пуно позитивне енергије из Шпаније.

С љубављу,

Сара Марјановић

Ivan Tasovac je nešto što se jednom desi, doleti među nas sa neke druge, nedostižne planete i zauvek nas promeni. 
 Bio je talentovani pijanista a postao je najveći umetnički menadžer, najveći impresario i najinspirativniji stvaralac i vizionar koga je srpska kultura ikad imala.. 
 Od Filharmonije je stvorio najpoznatiju i najomiljeniju instituciju kulture i dokazao, kao sto je i govorio, da su za kulturu najvažniji ideje, duh, smelost i umetnički menadžeri. 
Kao što bez Sergeja Đagiljeva ne bi bilo ruskog baleta, bez Ivana Tasovca bi klasična muzika u Srbiji ostala,  da se izrazim njegovim recima , “ mala kućna zabava”. A zbog njega je postala važna, spektakularna, omiljena i uzbudljiva. 
 Bili smo prijatelji pre svega. Bili smo istomišljenici u kulturi i ukusu. 
Proveli smo celo ovo leto 21. maštajući i planirajući kako da BGF predstavimo u Metropolitenu  i kako da započnemo  sledećih 100 godina Beogradske filharmonije “ u inat svima i uprkos svemu.” Čekala sam da se vrati da nastavimo da maštamo. 
 Ali moj drug, moj prijatelj, divni, talentovani duhoviti, smeli, jedinstveni plemeniti “ princ od kulture”  Tasa, odleteo je na neku svoju planetu, među zvezde , u visine kojima je pripadao.
Zauvek će mi nedostajati. Nedostajaće Filharmoniji, Beogradu, Srbiji… svima nama. Zauvek će živeti u istoriji naše kulture, u našim sećanjima i srcima, među zvezdama. I drugog biti neće.  Večna  mu slava. 

Milena Garfild, art menadžer i producent

Nije dovoljna jedna riječ..već mnogo njih.I umjetnik i čovjek i intelektualac i čovjek sa stavom,bez straha..jedinstven,neobičan..i neponovljiv…aučešće njegovoj porodici i bgfilharmoniji.

Neponovljiv čovek, veliko srce. Žao mi je što ga nisam srela ali se osećam kao da sam ga lično poznavala. Svi smo ga izgubili😢❤️

Uprkos tome sto nikada nismo imali priliku da se licno upoznamo, osmeh uz obavezno “Dobrodošli, dobro vece” od Tase je uvek bilo iznenadjujuce. Samo sam redovna na koncertima petkom. Eto veliki covek u svojoj kuci je “poznavao” i nas sa kojima se nikada nije upoznao.

Bilo je hladno, vetar, nasli smo se na Terazijama kako bi mi potvrdio da sam dobila posao kao tvoj asistent i Pr i prvi marketing manager BF. Presreca. Trosna kancelarija u kojoj smo na rashodnovanim stolovima skupljali kockice i gradili nesto novo. Novi logo BF, prva koncertna sezona BF, prvi abonmani, prva najsarenija publikacija BF, prvi deciji koncerti sa „Kockicom“, prva izlozba „Strip i filharmonija“.
Energija ludacka. Stampamo na drndavom stampacu u racunovotstvu programe za svaki koncert, jer nemamo budzet, snalazimo se.
Mnogo je smeha. Jutarnje kafe na balkonu i slusanje proba…
Naucila sam da sve moze, kako izgleda zalagati se za tim… naporno i divno provesti sa tobom 16 sati skoro svaki dan.
Godinama posle ljubio si mi ruku sa obaveznim „Seri“. Redak gospodin, dzentlmen i najbolji direktor kog sam imala. „Direktore“ moj naklon i veliko postovanje. Neka te andjeli cuvaju.

Gospodine Tasovac,
Hvala Vam što ste me upoznali sa Bahovim klavirskim partitama.

Izuzetan!Nesreca za porodicu,za njegovu drugu kucu Filharmoniju
i sve nas koji smo ga voleli I postovali.

Hvala za sve! NeIscrpni u idejama, kreativnosti, harizmi…nezanoravni ste!!! Sa andjelima putujte.

Dragi moj druže,
Upućujem ti poslednji pozdrav znajući da mi niko ne može oduzeti naše srećno provedeno detinjstvo još od muzičkog zabavišta, preko školovanja i ludovanja u Mokranjcu, pa sve do iskrenog prijateljstva i druženja u našoj Filharmoniji u koju si utkao svoj talenat, lucidnost i magiju.
Počivaj u miru uz muziku anđela a ja ću i dalje u sebi nositi toliko lepih i blesavih zajedničkih trenutaka.
Joca M.

Jednom davno ispod Londona u staroj zgradi Mokranjca usli smo u slobodnu ucionicu i nesto smo vezbali. Ne secam se vise sta. Kad eto upada onaj „klinac“ (4 godine mladji) sto nas je stalno pratio i slusao sta to sviramo. Uvek radoznao, veoma talentovan. Pogledali smo ga kao sto malo veci „klinci“ gledaju one mladje i nastavili sa vezbom. On je tako sedeo i slusao i poceo da cacka grejalicu. Nije slusao opomene i u nekom trenutku ga je malo drmnula struja pa mu je otpao nokat. Nastala je panika. Svo troje smo se uplasili ne toliko za nokat vec sta ce dezurna tetkica da nam uradi. Skolske tetkice, pogotovo neke od njih su bile strah i trepet za nas decurliju.

Sve se to nekako dobro zavrsilo. Mnogo godina kasnije dolazim na koncert Filharmonije u Washington, DC-u. U medjuvremenu taj mali radoznalac je porastao, postao uspesan pijanista, ministar, direktor filhramonije. Javili mi prijatelji da je dosao. Idem tako i mislim se da li se uobrazio. Da li mu je usla voda u usi i da li je podigao nos. Mnogi prijatelji koje dugo nisam video i koji su mnogo manje postigli su se promenili, otudjili, i „odrasli“. Postali „ozbiljni“ ljudi sa ozbiljnim facama koji pricaju o „ozbiljnim“ temama.

Nakon koncerta izlazimo. Iza stuba stoji klinac. Okrece se i prilazi mi. „Gde si bre Boco?“ kaze. Zagrlimo se i izljubimo. Kao da je bilo juce. To vece je bilo nezaboravno. Dugo smo pricali na Orfelinovoj zurci nakon koncerta. O svemu i svacemu. Dva klinca.

Malo je ljudi koji su uspeli da ocuvaju u sebi tu detinju radoznalost, iskrenost, cistotu duse i dobrotu bez obzira na zivotni put kojim prolaze. Deca u nama su ta koja sanjaju velike snove.

Gde si bre Taso?

Bethesda/Maryland
12. Oktobar 2021

Желим да пошаљем изразе најискренијег саучешћа породици Тасовац као и колегама из Београдске филхармоније. Таса ће увек бити запамћен као неко ко је био другачији, не могу још увек да прихватим да је “био” и да није више на овом свету. Надала сам се да ћемо опет сарађивати и да ћемо се радовати и смејати. Таса беше један од најдуховитијих другова из разреда, из школе Мокрањац. Драги Тасо почивај у миру.