Харфисткиња Милана Зарић и виолиста Саша Мирковић, одржаће концерт 24. марта, у Сали Београдске филхармоније у 20 часова. Музичари изводе разноврстан репертоар на коме ће се наћи дела Јохана Себастијана Баха, Александре Вребалов, Ане Гњатовић, Ричарда Берета и Дмитрија Шостаковича. Милана Зарић, прва харфисткиња Београдске филхармоније и оснивач ансамбла Студио 6, и Саша Мирковић, оснивач ансамбла Метаморфозис и ванредни професор на ФИЛУМ-у у Крагујевцу, сарађују већ дуги низ година, али као дуо наступају први пут.
 
„Камерни програм за виолу и харфу прати неколико епоха музичке историје, и повезује наизглед различите стилове једним свежим читањем и тумачењем. Значај овакве програмске концепције јесте у приближавању савремених тенденција у уметничкој музици домаћој публици, док су у исти мах приказане њене додирне тачке са раздобљима високог барока Ј.С. Баха и позног, неокласичног Шостаковича“, рекла је харфисткиња Милана Зарић.
 
Програм ће отворити једна од три Бахове сонате, оригинално за виола да гамбу и чембало,  BWV1029 у ге-молу. Sledi kompozicija Aleksandre Vrebalov Spell No 7 за соло виолу, која је сачињена од фрагмената маштања и сећања на Бахову Свиту за виолончело бр. 5. Композиторка је ову  својеврсну савремену фантазију на Бахове теме посветила Саши Мирковићу који ју је премијерно и извео. Први део програма ће заокружити комад Ане Гњатовић под компликованим називом Orthostasis/excitotoxicity за виолу и харфу. Према речима композиторке, инспирација за овај комад лежи у „тешким, нестабилним, замућеним и не сасвим обећавајућим разбуђивањима“, чији су узроци необични физиолошки процеси.
 
Соло композиција за харфу под називом Cyme, британског композитора и грађанина Београда Ричарда Берета, посвећена је Милани Зарић. Композитор је овде био инспирисан начином на који се неке биљке развијају и гранају – тако нотни текст обухвата пун регистар харфе, који се развија у комплексне форме. Комад је уједно и део инструменталног циклуса close-up посвећен Ансамблу Студио 6, а на овом концерту ће бити премијерно изведен у соло верзији.
 
На крају програма следи Шостаковичева монументална Соната оп. 147 у три става. Оригинално за виолу и клавир, ово је последње композиторово дело настало само месец дана пред смрт. Комад је пун реминисценција, цитата из сопственог као и опуса композитора ранијих епоха, а један од најуочљивијих примера је цитат из Бетовенове Месечеве сонате.
 
Концерт су подржали Градски секретаријат за културу и Београдска филхармонија.