Драги наш Тасо,

У Београдску филхармонију уткао си прво и основно правило и научио нас да баш све радимо другачије. Зато не пишемо комеморативне текстове, in memoriam осврте и опроштаје, јер би нас много изгрдио. Гнушајући се форме, васпитано непослушан и истанчано безобразан до крајњих граница, задао си такт који смо заједнички следили више од двадесет година и остварили многе снове. У инат свима и упркос свему!

Готово да није могуће пописати све што си овој институцији дао, јер си заслужан за оно што је суштина – вера сваког члана у нашу Београдску филхармонију. Тако смо подизали ниво, константно пребацивали лествицу, славили победе и одмах настављали даље ка све вишим циљевима. Ако је требало да се прво сруше зидови оронуле зграде да би се направио бољи дом за музику и музичаре, то ти није био ни најмањи проблем. После мањих турнеја, одмах смо ишли на веће. У филхармонијски ентузијазам који си неодољиво ширио, заљубљивала су се сва горућа имена светске музичке сцене и остајала уз нас, данас веома поносна на све што смо заједнички постигли. Ти остајеш у сваком блиставом инструменту који оживљава у рукама музичара, у свим партитурама, у свакој подршци коју смо заслужно добијали са свих меридијана.

Човек је велик онолико колико сања и мисли велико. А за тебе ни превише није довољно. Зато си изградио дрим-тим, снажан, уједињен и складан, који те неће изневерити и који ће да чува оно што смо постигли. Али, оно што је најважније је да идемо даље и да нећемо заборавити ту луду забаву коју си заразно ширио. Зато, на свим концертима које будемо одсвирали, свака нота иде теби, ка нашем enfant terrible који не може од среће да се суздржи, већ поскакује на свом седишту и изнова се одушевљава велесили Београдске филхармоније, као да је чује први пут.

Својом визијом и несагледивом лудошћу изградио си оно што смо данас ми. Храбри, непомирљиви, спремни за изазов и нове успехе. Прошло време није прихватљива опција, јер много тога имамо испред себе.

Београдска филхармонија се од тебе не опрашта. Досањаћемо заједнички сан у нашој новој згради, и не одустајемо, Тасо, упркос свему.

Твоја заувек,

Београдска филхармонија