1967 – сазидана је постојећа зграда Београдске филхармоније на Студентском тргу 11, као привремено решење.
2004 – адаптација и санација зграде због дотрајалости. Иако је, у своје време, представљала својеврсни подвиг, ова реконструкција је извршена у оквиру постојећих габарита који нису довољни за рад и не дозвољавају даљи развој развој Београдске филхармоније. Сала има само 200 места, нема просторија за вежбање као ни за одлагање инструмената и опреме, администрација нема адекватне услове за рад и др.
2010 – сусрет Зубина Мехте и директора Ивана Тасовца, поводом наступа маестра са оркестром у Београду, током кога разговарају о парадоксу да је створен врхунски оркестар и фантастична публика у земљи која нема ни једну адекватну симфонијску концертну салу. Тасовац заједно са Мехтом дефинише изградњу концертне сале као кључни приоритет даљег развоја оркестра, музичког и културног живота Србије и највећи пројекат одрживог развоја културе у региону.
Током стојећих овација на концерту одржаног 22. фебруара, Мехта се обратио публици и тадашњем председнику Републике Борису Тадићу који је био присутан.
Тадић је пред препуним Kоларцем обећао Мехти и јавности да ће држава зградити нову зграду Филхармоније. Тиме је побрао овације не само публике у сали него и јавности у целом региону.
По одласку, Зубин Мехта је замолио своје пријатеље, између осталих и чувеног архитекту Сантјага Kалатраву да помогну Београдској филхармонији у развоју овог плана.
2011 – Сантјаго Kалатрава долази у посету Београду. Том приликом се срео и са председником Тадићем који је поновио иста обећања као и маестру Мехти у јавности годину дана раније.
Kалатрава је пре одласка из Београда изјавио: “Овај оркестар, апсолутно посвећен музици, својим залагањем и успесима непрестано ради на стварању потпуно нове културне мапе Србије. Реализација пројекта нове концертне зграде Београдске филхармоније недвосмислено је улагање у нове генерације. Веза коју би на овај начин остварио са Средњом Европом – Немачком, Аустријом, Мађарском – Београд би чврсто позиционирао као културну престоницу читавог Балкана.”
2011-2015 – и поред великих напора, изузев спорадичних обећања, Београдска филхармонија не успева да обезбеди суштинску подршку пројекту, чак ни по питању локације.
2015 – уочи генералне пробе пред нови наступ са оркестром, Зубин Мехта, тадашњи министар културе Иван Тасовац и ВД директора Филхармоније Дарко Kрстић, састају се са тадашњим премијером Александром Вучићем, 20. септембра на Kоларцу.
Вучић, Мехта и Тасовац најављују изградњу прве концертне дворане по светским стандардима у историји Србије.
2016 – Град Београд је расписао анкетни архитектонско-урбанистички конкурс за део блока 13 где је предвиђена локација за нову концертну дворану Београдске филхармоније.
2017 – Зубин Мехта је поново у Београду поводом Првог концерта Београдске филхармоније на отвореном.
Председник Александар Вучић, Маестро Зубин Мехта, директор Иван Тасовац и шеф диригент Београдске филхармоније Габријел Фелц, састају се у Председништву РС уочи највећег концерта класичне музике на отвореном у историји Београда, који се симболично организује на месту где ће бити нова зграда. Анализирају у којој је фази пројекат и констатују да је у току израда Детаљног регулационог плана за дату локацију.
2017 – На основу резултата анкетног архитектонско-урбанистичког конкурса из 2016. године завршен је Детаљни регулациони план за део блока 13.
Влада Србије анагажује Kанцеларију УНДП-а у Србији у децембру 2017. године, у намери да спроведе припреме за израду Студију изводљивости.
2018 – Скупштина града Београда усваја Детаљни регулациони план за део Блока 13.
Одговарајући на Владин захтев и након што је спровео конкурентан процес набавке, УНДП ангажује светски познату инжењерску компанију Ове АРУП за припрему Студије изводљивости за изградњу нове концертне дворане. Уговор је потписан у фебруару и студија је била готова до краја 2018.
Студија обухвата: оправданост и циљеве пројекта, програмско просторну анализу са концептуалним предлогом архитектонских и техничких решења, анализу предложене локације, као и анализу процењене вредности објекта.
Сви делови Студије су прошли консултације, расправу и одобрење Владе Србије, Kанцеларије за управљање јавним улагањима, главног урбанисте Града Београда и Београдске филхармоније.
2019 – Влада Републике Србије је усвојила Студију изводљивости.
2020 – На основу процене трошкова коју је дала Студија изводљивости компаније Ове Аруп, Влада Србије је у буџету за 2020. годину за ове потребе определила 120 милиона евра.
2020 – УНДП је 2.11. објавио међународни конкурс за идејно решење нове kонцертне дворане који је у току.
