Помоћ српској породици

Овом приликом желим да напишем један извештај из Дортмунда, у време када у целом свету влада ванредно стање због „корона“ вируса. Сви концерти којима је требало да диригујем одједном су – отказани! Последњих двадесет година због посла ја сам стално на путу, а сада сам се одједном нашао код куће.

Првих дана сам био веома срећан јер сам могао да се у потпуности посветим својој породици. Али после десет или дванаест дана и у данима који су наилазили, помислио сам – шта сада, како да радим без оркестра? Изненада сам се нашао у ситуацији у којој не могу да диригујем.

Недостаје ми моја Београдска филхармонија као и Дортмундска, недостаје ми Београд и све колеге. Али ја желим и морам да будем оптимистичан и схватио сам да хоћу да радим тако што ћу помагати другим људима. Волонтерско друштво из Дортмунда ме је упитало за помоћ. Задатак је био набавка животних намирница за једну породицу и ја сам дао свој пристанак. Међутим, када сам погледао име породице и видео… Риђић… помислио сам сместа – па то је српска породица!

Сада, сваког петка идем у набавку животних потрепштина за Виолету Риђић која живи око 20 километара од Дортмунда. Она је свакодневно, по двадесет и четири сата код куће, јер је један од синова у инвалидским колицима. Виолета је из Хрватске, а њен муж из Србије, запослен је у фирми „Ауди“ у Дортмунду. Најбоље је то што можемо да говоримо на српском, а син Филип је велики „фан“ класичне музике. За њега сам једном приликом припремио и поклон – ЦД са Бетовеновом Трећом и Петом симфонијом, где сам, наравно, ја диригент.