Урош Лајовиц је рођен 4. јула 1944. године у Љубљани. Студирао је композицију и дириговање на Музичкој академији у Љубљани, где је и дипломирао на оба смера 1967, односно 1969. године. За изузетна остварења у обе области, 1968. и 1969. године је добио студентску Прешернову награду. Усавршавао се на Високој школи за музику и сценске уметности у Бечу, у класи проф. Ханса Сваровског, где је дипломирао са почастима 1971. године и добио Завршну награду (Abgangspreis).
 
Године 1968. и 1969, учествовао је на Салцбуршкој летњој академији, где је учио дириговање у класи проф. Бруна Мадерне.
 
У периоду од 1972. до 1991. године радио је у Словеначкој филхармонији, најпре као помоћник диригента, а од 1978. године као стални диригент. Паралелно је водио Камерни оркестар РТВ Словеније од 1974. до 1976. године, био је шеф-диригент Симфонијског оркестра Хрватске радиотелевизије од 1979. до 1981, а 1988. године је основао Камерни ансамбл Slovenicum, са којим је организовао самостални циклус концерата у Љубљани током наредних дванаест година и наступао широм Словеније.
 
У периоду 2001–2005, био је ангажован као шеф-диригент Београдске филхармоније. Године 2009, постао је уметнички саветник и стални гостујући диригент Загребачке филхармоније. Почев од јесени 2015. године Лајовиц ради као шеф-диригент Словеначке филхармоније и стални гостујући диригент Софијске филхармоније и Симфонијског оркестра из Шенжена (Кина).
 
Урош Лајовиц је 1989. године постављен за професора дириговања на Високој школи за музику и сценске уметности у Бечу, а 1991. је унапређен у сталног професора дириговања. У његовој класи студирало је око 300 студената из 58 земаља. Од 2011. до 2014. године, радио је као стални професор дириговања на Музичкој академији у Загребу. У бечкој Високој школи за музику и сценске уметности остао је до 2012. године.
 
Као гостујући професор, држао је мајсторске курсеве у Стокхолму, Виљнусу, Констанци, Шангају,  Хонг Конгу и Дубровнику.
 
Поред рада у матичним институцијама, наступао је широм Европе, дириговао је у САД, Колумбији (Богота), Јужној Кореји (Сеул), Тајвану (Тајпеј), Хонг Конгу, Кини (Шенжен) и Јапану (Токио, Хирошима). Током четрдесетогодишње каријере одржао је више од 1400 концерата, дириговао је више од 90 различитих симфонијских оркестара и ансамбала и сарађивао са преко 900 солиста.
 
Репертоар маестра Лајовица чине симфонијска и оперска дела. Учествовао је у постављању 14 опера. Поред стандардног репертоара, дириговао је преко 1500 симфонијских дела и премијерно извео 80 дела словеначких и страних композитора.
 
Његов рад у области музикологије обухвата и транскрипцију и објаву дела Missa viennensis словеначког барокног композитора Јанеза Крстника Долара, редакција Фигара од Јанеза Крстника Новака (сценска музика за комедију Матичек се жени Антона Томажа Линхарта) и ревизију и објаву опере Црне маске Марија Когоја.
 
Урош Лајовиц је добитник бројних награда и признања, а последња је Аустријски крст части за науку и уметност, који му је доделило аустријско Савезно министарство просвете, уметности и културе у новембру 2013. године.