После студија дириговања на ФМУ у Београду, у класи Биљане Радовановић и Бојана Суђића, Оливера Секулић‐Барац (1979) наставља школовање у Цириху, на Циришкој високој школи уметности, где похађа студије оркестарског дириговања у класи Јоханеса Шлефлија и успешно завршава постдипломске студије. На њено професионално сазревање утицала је и сарадња са диригентима као што су Петер Етвош, Ралф Ваикерт, Крк Тревор, Норберт Бакса, Марк Кисоци, Маријуш Смолиј и Франко Тринка.

Године 2008. побеђује на Такмичењу младих диригената Бернског камерног оркестра.

Као гост диригент последњих неколико година наступа са Југозападном немачком филхармонијом из Констанца, Симфонијским оркестром РТС‐а, Бернским камерним оркестром, Јаначек филхармонијом, Острава, Камерним оркестром Берг, Праг, Симфонијским оркестром Теплице, Симфонијским оркестром Карлови Вари, Симфоничарима Винтертура, Ансамблом за нову музику Ансамбл Босвил из Швајцарске и Ансамблом за нову музику Тзара, Швајцарска. Уметнички је вођа и диригент Симфонијског оркестра Orchestergesellschaft Zürich из Цириха, Камерног оркестра Шверценбах и Омладинског камерног оркестра Источне Швајцарске.

Од 2008. до 2015. године радила је као асистент у Ансамблу за нову музику Ансамбл Босвил, где је имала прилику да сарађује са реномираним диригентима и композиторима.

Као хорски диригент активна је од своје шеснаесте године. У Цириху је 2011. године основала пројектни хор Херувим са циљем да швајцарској публици приближи источноевропску хорску музику.

Са ансамблима које је водила одржавала је концерте у Италији, Немачкој, Енглеској, Чешкој, Бугарској, Швајцарској, Лихтенштајну и Србији.