Шпански диригент Хаиме Мартин 2022. године преузео је позицију шефа-диригента Симфонијског оркестра из Мелбурна. Хаиме је такође и музички директор Камерног оркестра Лос Анђелеса од 2019. године, са мандатом продуженим до 2027. године, као и шеф-диригент Симфонијског оркестра Радио-телевизије Ирске. Био је уметнички директор и главни диригент Симфонијског оркестра из Јевлеа од 2013. до 2022. године, а недавно је био именован и за Главног гостујућег диригента Националног оркестра и хора Шпаније за сезону 2022/23.

Након много година које је провео као високо цењени флаутиста, радећи са најинспиративнијим диригентима нашег времена, Хаиме се 2013. године потпуно посветио дириговању и веома брзо је постао изузетно тражен. Недавни и будући ангажмани укључују дебитантске наступе са Дрезденском и Холандском филхармонијом, вишеструке посете Лондонском симфонијском оркестру, Сиднејском симфонијском оркестру, Симфонијском оркестру Радио-телевизије Шпаније (RTVE), Симфонијским оркестрима Антверпена, Колорада и Индијанаполиса, симфонијском оркестру Гулбенкијан, као и европску турнеју са Лондонском филхармонијом у девет градова Европе.

У последњих неколико година, Мартин је дириговао импресивном листом оркестара која укључује Симфонијски оркестар Франкфуртског радија, Краљевску филхармонију из Ливерпула, Краљевски шкотски национални оркестар, Симфонијски оркестар Шведског радија, Симфонијски оркестар из Барселоне, Новозеландску симфонију, Квинзлендску симфонију, Филхармонију Немачког радија из Зарбрикена и Кајзерслаутерна, Филхармонију Есена, Академију St. Martin in the Fields, Камерни оркестар Св. Павла и Филхармонијски оркестар Радија Француске. Изградио је јаке везе са реномираним солистима као што су Ан Софи фон Отер, Џошуа Бел, Пинхас Цукерман, Кристијан Тецлаф и Викторија Мулова, међу многима другима. Мартин је такође наручио бројне светске и регионалне премијере дела композитора Елен Рид, Ендруа Нормана, Миси Мацоли, Дерика Спиве, Алберта Шнелцера и Хуана Пабла Контрераса.

Мартин остварује серијал снимака за Ондин Рекордс заједно са Симфонијским оркестром из Јевлеа, који укључују Брамсове серенаде, Песме судбине, Брамсова хорска дела са камерним хором Ерик Ериксон, као и снимак Брамсовог Клавирског квартета у аранжману Шенберга, објављен у фебруару 2019. Такође је снимио Шубертову Девету симфонију и Бетовенову Трећу симфонију – Ероику са Оркестром Кадакеса, као и разноврсна издања са Симфонијским оркестром из Барселоне за Трито Рекордс. 2015. године је са Лондонском филхармонијом снимио последње симфонијско дело Џејмса Хорнера, Колажи за четири хорне и оркестар.

Мартин је био први флаутиста Краљевске филхармоније из Лондона, Камерног оркестра Европе, Енглеске националне опере, Академије St. Martin in the Fields и Лондонске филхармоније. Такође тражен као солиста, снимио је Моцартове концерте за флауту са Сер Невилом Маринером, направио је премијерни снимак Синфонијете за флауту и оркестар, концерт који је за њега написао Гзавијер Монтсалваче а дириговао Ђанандреа Носеда, а снимио је Бахова дела за флауту, виолину и клавир са Марејем Перахијом и Академијом St. Martin in the Fields за издавачку кућу Сони.

Мартин је уметнички саветник и бивши уметнички директор Фестивала Сантандер. Током последњих пет година, допринео је финансијској стабилности и створио платформу за неке од најузбудљивијих уметника у својим областима, од симфонијских оркестара и барокних ансамбала до едукативних радионица и балетских компанија. Такође је био један од оснивача Оркестра Кадакеса, са којим је сарађивао пуних тридесет година, и чији је шеф-диригент био од 2012. до 2019. године.

Хаиме Мартин је члан Краљевског музичког колеџа у Лондону, где је био професор флауте. Сада ужива у сарадњама са многим својим бившим студентима у оркестрима широм света.