Снажне критике филхармонијског извођења опере Тоска
Најексклузивнији догађај сезоне, чувена опера Тоска у продукцији и извођењу Београдске филхармоније заједно са шефом-диригентом Габријелом Фелцом, изведена је 24. фебруара на Коларцу. Интересовање за овај несвакидашњи догађај и филхармонијски искорак у оперски жанр, било је изузетно, о чему сведоче распродате улазнице данима унапаред, као и бројне похвалне критике након извођења. Уз грандиозни подухват којем је допринео редитељ Александар Никоић, Београдска филхармонија је реализовала посебан сценски спектакл, претворивши Велику салу Коларачеве задужбине у екстравагантну оперску сцену. Публика је имала прилику да чује сјајну међународну поделу – сопрана Елизабет Тајге у улози Тоске, тенора Едуарда Аладрена као Марија Каварадосија и баритона Мандлу Мндебелеа у улози барона Скарпије.
Представљамо вам одломке критика из домаћих медија:
„…Интезивно, моћно, страствено и снажно – овако је звучала прва икада изведена опера у дворани Коларчеве задужбине. Звучи чудно, чак и немогуће, да једна веристичка опера, са све симфонијским оркестром, хором и солистима као што је Тоска Ђакома Пучинија, буде у целости постављена у једној концертној сали. Верујем и да није било најаве ко је главни актер у целој овој причи, с лакоћом бисте претпоставили – Београдска филхармонија и њихов шеф-диригент Габријел Фелц…
Београдска филхармонија је на најбољи начин одговорила на свој нови задатак. Дакле, у тренутку када нисмо у могућности да се подичимо честим и иновативним извођењима опера у домаћим оперским кућама, филхармоничари, којима овај жанр није нимало у фокусу, остварују прави тријумф – заиста је било уживање слушати тако комплексну партитуру Тоске Ђакома Пучинија у њиховом задивљујућем тумачењу. Од снажног оркестарског увода, преко романтичних арија и драматичног заплета , све до трагичног краја, оркестар је звучао складно у изразу и боји. Динамичко и тонско истицање лајт-мотива који се везују за ликове Скарпије, Тоске и Марија Каварадосија, додатно је обогатило утисак. У том смислу, посебно су одушевили дуети љубавног пара из првог чина, где су налети љубоморе код Тоске били осликани драматичним и нервозним тоном оркестра, док су Каварадосијеви умиријући покушаји и изјаве нежности праћене прелепом лириком. Такође, Скарпијине зле намере да преотме Тоску за себе праћене су драматичним наступима оркестра, а најблиставије моменте опере попут поменутих арија „Vissi d’arte“ и „Lucevan le stelle“ пратио је крајње интиман звук…“, одломци критике Исидоре Бован, емитоване на Радио Београду 2 у емисији „Арс сонора“, поводом извођења опере Тоска 24. фебруара 2023. године.
Критику у целости можете послушати на линку
Фелцова ‘Тоска’ је стварно закон!
“…Да ли смо се осећали као у правом позоришту све време? О, да! Јесмо ли били суочени са збиљом живописних ентеријера из оригиналне Сардуове визије – Црквом Сант Андреа дела Вале, Палатом Фарнезе, Дворцем Сант Анђело? Наравно да дâ!!! Да ли смо удисали миомирисе светог места у првом чину, осетили ледени дах смрти у оном другом и препустили се љубавном заносу, сасеченом подмуклим преокретом зле коби, у финалним сценама? Него шта да јесмо!
…Београдска филхармонија има властите адуте: Маестра Габријела Фелца пре свега, сопствени оркестар и велико срце своје широкогруде управе и креативног тима. Јер, поставити на овај начин „Тоску“ у просторима Коларчеве задужбине – Великој дворани пре свега, али и по холовима, галеријама, иза затворених врата, а затим дуж широм раскриљених колонада, у пролазима између публике, на сцени и свуда унаоколо – потез је раван још једино оној офанзивној деконструкцији…“, одломак критике Зорице Којић, објављеној на портралу Нова С.
Критику у целости можете прочитати у целости на линку.
