Немања Станковић српски је виолончелиста који важи за једну од водећих младих звезда на нашој сцени. (Радио Београд 2)

Немања Станковић рођен је у Крагујевцу, где је као ученик генерације завршио средњу музичку школу у класи Боже Сарамандића. Дипломирао је на Факултету музичке уметности у Београду, у класи Сандре Белић, као студент генерације. На Бечком конзерваторијуму студирао је у класи Наталије Гутман, стекавши диплому мастера уметности. Постдипломске студије похађао је на Универзитету Моцартеум у Салцбургу код Енрика Бронција, као и у Фиренци (Scuola di Musica di Fiesole) у класи Наталије Гутман и Елизабет Вилсон. Марта 2015. године, одбранио је своју докторску дисертацију на ФМУ у Београду.

Похађао је мајсторске курсеве код реномираних уметника као што су Ралф Киршбаум, Миша Мајски, Алфред Брендел, Јенс Петер Мајнц, Дејвид Стрејнџ.

Имао је солистичке наступе са Београдском филхармонијом, Симфонијским оркестром РТС-а, оркестром Camerata Serbicа, Италијанским омладинским оркестром (OGI), Чешким виртуозима, Гудачима св. Ђорђа, Нишким симфонијским оркестром, БГО Душан Сковран, Битољским камерним оркестром, Зрењанинским камерним оркестром, Симфонијским оркестром ФМУ у Београду, Симфонијским оркестром из Кристијанстада… Сарађивао је са диригентима Рафаелом Пајареом, Фабрисом Болоном, Бојаном Суђићем, Ноамом Зуром, Денисом Шаповаловим, Биљаном Радовановић, Ле Фи Фијем, Николом Пашковским.

Наступао је широм Европе (у Аустрији, Италији, Француској, Енглеској, Немачкој, Белгији, Шведској, Данској, Мађарској, Пољској, на Малти), у Северној Америци (у САД-у, Канади, Мексику), као и у Азији (у Јапану) и Африци (у Сенегалу и Тунису). Имао је запажене наступе на међународним фестивалима: БЕМУС, НИМУС, Мокрањчеви дани, Cellissimo, ParkSommer, Alpen Classica, Котор Арт, Чело фест, ЗУМ и др.

Немања Станковић награђиван је као финалиста бројних такмичења и конкурса, попут Интернационалног такмичења виолончелиста у Лицену (Аустрија), Међународног такмичења музичке омладине у Београду (Србија), Јоханес Брамс (Аустрија), Фиделио специјал (Аустрија), Антонио Јанигро (Хрватска), Петар Коњовић (Србија).

Године 2018. проглашен је за Младог уметника године од стране часописа Музика класика. 2019. године, Трио Имерсио, у саставу са Станковићем, проглашен је за Ансамбл године од стране уметничке асоцијације Ле Диморе дел Квартето, што им је донело награду фондације Бривио Сфорца.

Остварио је трајне аудио снимке за РТС, ORF, RAI.

Децембра 2020. године, Немања Станковић објавио је албум Трагови са осам нових композиција за виолончело српских аутора, који је уврштен међу пет најбољих остварења за виолончело у 2020. години, по избору Виолончело фондације из Њујорка (САД). За изванредну интерпретацију дела на албуму Трагови, захваљујући својој изузетној музикалности, сугестивности, лепоти тона, техничкој перфекцији, Немања Станковић награђен је Наградом града Београда – Деспот Стефан Лазаревић.

Немања Станковић био је вођа групе виолончела Београдске филхармоније током осам сезона (2011 – 2019). Током рада у овом оркестру, наступао је са Зубином Мехтом, Габријелом Фелцом, Данијелом Рајскином, Михаилом Јуровским, Урошем Лајовицем, Кристијаном Мандеалом, Хауардом Грифитсом, Мухајем Тангом, и многим другим. Од сезоне 2022/23. именован је за гостујућег соло виолончелисту Миланског симфонијског оркестра.

Предавао је виолончело на Факултету уметности у Нишу од 2017. до 2018. године, а тренутно је запослен као доцент на Факултету музичке уметности у Београду, на Катедри за камерну музику.

Тренутно свира на инструменту Карлоса Робертса из Кремоне (2012).