Мецосопран немачког порекла Ева Фогел дипломирала је на Музичком колеџу Менс у Њујорку, а магистрирала на Универзитету Јејл. Приватно је радила и са Кристом Лудвиг и Бриџит Фасендер.
По завршетку студија у САД-у, Ева Фогел постаје члан оперског студија у Келнској опери, пре него што је била ангажована као стални солиста у Опери у Диселдорфу и Опери у Инсбруку, где је свој богати репертоар проширила улогама Орфеја (Глук), Рамира (Лажна баштованка, Моцарт), Гофреда (Риналдо, Хендл), Лоле (Кавалерија Рустикана, Маскањи), Керубина (Фигарова женидба, Моцарт), Ивице (Ивица и Марица, Хумпердинк), Октавијана (Каваљер с ружом, Штраус), Флоре (Травијата, Верди) и Кармен (Бизе).
Ева Фогел је веома тражена гостујућа солисткиња широм Европе. Наступала је у великим оперским кућама као што су Државна опера у Берлину, Гранд театар у Женеви, Концертхебау у Амстердаму, Берлинска филхармонија, бечки Музикферајн, Театро Масимо у Палерму, Аудиторијум у Милану и Краљевска опера у лондонском Ковент Гардену. Певала је одломке Вагнерових опера на фестивалу у Екс ан Прованси и на Ускршњем фестивалу у Салцбургу. Ева Фогел је радила са реномираним диригентима као што су Сајмон Ретл, Џон Елиот Гардинер, Ајвор Болтон, Пијетари Инкинен, Аксел Кобер, Џонатан Нот, Едо де Варт и Инго Мецмахер.
Мецосопран Ева Фогел често наступа на домаћој сцени на бројним симфонијским концертима (Берлиоз – Летње ноћи; Малер – Песма земље, Песме на Рикертове стихове, Песме лутајућег путника, Симфонија бр. 2; Моцарт – Реквијем; Елгар – Слике мора; Бетовен – Симфонија бр. 9; Росини – Стабат Матер; Вагнер – Везендонк песме; Верди – Реквијем) и реситалима широм света, између осталог у Амстердаму, Антверпену, Берлину, Келну, Есену, Хамбургу, Хајделбергу, Минхену, Њујорку, Салцбургу, Сеулу, Сент Морицу и Винипегу.
Певала је Берлиозове Летње ноћи са Дуизбуршком филхармонијом (Аксел Кобер), Гершвиново вече на Рурском клавирском фестивалу, Валкиру у Берлину (Сајмон Ретл), на фестивалима у Палермо (Пијетари Инкинен) и Луцерну (Џонатан Нот), Бетовенову Девету у Дизелдорфу, Вагнеров Сумрак богова у Женеви (Инго Мецмахер), Чаробну фрулу (Кристијан Арминг) и Моцартов Реквијем у Торину (Јурај Валчуха), Малерову Симфонију бр. 2 и Везендонк песме у Хајделбергу, Малерове песме у Белфасту и реситал у Шлос Елмауу.
Недавни ангажмани укључују Малерову Песму земље у Хановеру (са Филхрмонијским оркестром севернонемачког радија у Хановеру и Ендруом Менцеом), Берлиозове Летње ноћи у бечком Музикферајну (са оркестром Тонкистлер и Ајвором Болтоном), Бетовенову Мису солемнис у Торину (Симфонијски оркестар италијанског радија и телевизије и Јураја Валчуха), Моцартов Реквијем у Милану (Џон Акселрод), Јаначекову Кућу мртвих у Берлинској државној опери (Сајмон Ретл), Чаробну фрулу у Торину (Ашер Фиш), Вагнерово Рајнско злато и Валкиру у Минхену (Симфонијски оркестар Баварског радија и Сајмон Ретл), светску премијеру Чудовишта у лавиринту Џонатана Доува (Берлинска филхармонија и Сајмон Ретл) и Бетовенову Девету са Берлинском филхармонијом и Сајмоном Ретлом у Берлину, као и на турнеји у Паризу, Бечу, Њујорку, Тајпеу и Токију.
Најновији наступи одводе је у Бон где изводи Листове и Бетовенове кантате са Бетовеновим оркестром и Франком Бирманом на Бетовеновом фестивалу, затим са ансамблом Кончерто Келн и Кентом Наганом изводи Рајнско злато у Келну, са Симфонијским оркестром Philharmionie, у Концертгебау у Амстердаму, Симфонијским оркестром у Базелу и Данканом Вордом изводи Хуберов oраторијум Пророчанство и остварење, са Филхармонијом из Копенхагена и Тошијукијем Камиоком изводи Малерову Песму зeмље, а учествује и на Рурском клавирском фестивалу.
