Рођена у САД-у и одрасла у Финској, Елина Вахала је свој дебитантски оркестарски наступ имала са само дванаест година, са Симфонијским оркестром из Лахтија, након чега ју је Осмо Ванска изабрао за младог мајстора солисту. Од тада, њена каријера је наставила да се развија на међународној сцени, уз похвале како публике, тако и музичара, оцењујући је као вешту, модерну и надарену уметницу са бриљантном техником обогаћеном духом, осећајношћу и маштом (Чикаго Трибјун).

Елина Вахала редовно наступа са свим најзначајнијим финским оркестрима, а такође је и гост многих оркестара високог профила широм света, као што су Хјустонски симфонијски оркестар, Ванкуверски симфонијски оркестар, Јомиури Нипон симфонијски оркестар, Бетовенов оркестар из Бона, Дортмундска филхармонија, Истанбулски државни симфонијски оркестар, Симфонијски оркестар из Малмеа, Филхармонијски оркестар из Стразбура, Симфонијски оркестар шпанског радија и телевизије, а гостовала је и широм Велике Британије, Финске, Немачке, Кине, Кореје и Јужне Америке. Ужива у плодној сарадњи са многим водећим диригентима као што су Леонард Слаткин, Карлос Калмар, Јука-Пека Сарасте, Око Каму, Јакуб Хруша, Тјери Фишер, Сакари Орамо, Лејф Сегерстам, Жозеп Кабале-Доменек, Александар Либрајх и Михал Нестерович.

У сезони 2021/22, Елина Вахала се враћа у Симфонијски оркестар финског радија, Оркестар из Минесоте и на Међународни музички фестивал у Сеулу, а први пут наступа са Симфонијским оркестром прашког радија и Панон филхармонијом. Појављује се и на фестивалима у Тампереу, Кландебоју и Оулуу, где је недавно именована за уметничког директора фестивала.

Најзначајнији недавни наступи укључују деби са Симфонијским оркестром из Гетеборга, Симфонијом из Норћепинга, Нордијским камерним оркестром, Националним оркестром из Лиона, Симфонијским оркестром пољског националног радија, Сингапурским симфонијским оркестром, Краљевском филхармонијом из Штокхолма, Оркестром шведског радија, Симфонијом из Ћингдаоа, Националним симфонијским оркестром шпанског радија и телевизије, Симфонијским оркестром из Јевлеа, Симфонијским оркестром из Шенџена, као и наступи са Симфонијом финског радија, Симфонијом из Лахтија, Хелсиншком филхармонијом, Симфонијским оркестром Доње Рајне, Норландским симфонијским оркестром и опером, Симфонијским оркестром из Детроита, Филхармонијом из Бафала и Симфонијским оркестром из Колорада.

Елина Вахала је свирала светске премијере Камерног концерта Олиса Салинена, Двоструког концерта Кертиса Кертис-Смита, Концерта Јака Кусисте и Концерта бр. 2 Калевија Ахоа, који су сви написани за њу, затим Концерт Јана Сандстрема, као и прво нордијско извођење Кориљановог концерта за виолину Црвена виолина. Вахала наставља да буде први избор за солисту за извођење овог дела. Она је једна од ретких која је извела Сибелијусов концерт у његовој првобитној верзији.

Њена наклоност ка музици 20. и 21. века огледа се и у чињеници да је у једној години снимила два диска посвећена музици Калевија Ахоа, укључујући његов Виолински концерт бр. 2, као и пројекат са Симфонијским оркестром пољског националног радија и Александером Либрајхом, са делима Шимановског у фокусу.

Вахала велику пажњу посвећује музичком образовању. Године 2009. је покренула Академију за виолину; финансирана од стране Финске културне фондације, академија је образовни пројекат заснован на мајсторским курсевима за високо талентоване младе финске виолинисте. Као некадашњи професор на Музичкој академији у Карлсруеу у Немачкој, од септембра 2019. године Вахала наставља да предаје на Универзитету за музику и сценску уметност у Бечу.

Елина Вахала свира на инструменту Ђованија Батисте Гвадањинија из 1780. године.