ЛАЈПЦИГ
Још један немачки град музике, Лајпциг, доноси програм резервисан за Габријела Фелца. Шуманова Симфонија бр. 4 се у литератури спомиње као дело које је компоновано два пута. Након завршетка Прве симфоније започео је рад на овом мрачном и драматичном делу, које је премијерно изведено у Лајпцигу. Композитор га је потом оставио по страни готово 10 година, да би ревидирана верзија која се данас углавном изводи, била штампана као Симфонија бр. 4.
Шуманов млађи савременик Антон Брукнер често је доживљавао јавне подсмехе због свог изгледа и начина живота. Кулоарске приче сведоче да је запросио чак девет жена од којих ни једна није прихватила понуду, као и да је био неугледан, запуштен, склон алкохолу и опседнут мислима о смрти. Бољу репутацију није имао ни када је била реч о његовом композиторском раду. Након опсесивног ревидирања првих шест симфонија у потрази за прихватањем, и снажне промоције од стране Малера и Фуртвенглера који су његова дела стављали на своје програме, Брукнер је написао Седму симфонију. Премијером је дириговао Артур Никиш који је рекао да од момента када је чуо дело сматра својом дужношћу да ради за Брукнерово признавање. И заиста, извођења у Лајпцигу а потом и Минхену била су прекретница у његовој каријери. Седма симфонија преокренула је композиторову, до тада тужну судбину, и коначно га довела на међународну сцену.