Андреа Лукезини је учио клавир код Марије Типо и стекао је међународно признање као веома млад, када је тријумфовао на Међународном такмичењу „Дино Чијани“ у Миланској скали. Од тада наступа широм света са најпознатијим оркестрима, као и прослављеним диригентима као што су Клаудио Абадо, Семјон Бичков, Роберто Абадо, Рикардо Шаји, Денис Расел Дејвис, Шарл Дитоа, Данијеле Гати, Габријеле Феро, Ђанлуиђи Ђелмети, Данијел Хардинг, Владимир Јуровски, Ђанандреа Нозеда и Ђузепе Синополи.
 
У децембру 2015. године, поново је наступио у Миланској скали изводећи Бетовенове Хорске фантазије, под диригентском палицом Франца Велзера Места.
 
У оквиру својих разноврсних активности, које карактерише жеља за истраживањем музике без ограничења, Лукезини изводи програме од класичног до савременог репертоара. Тако је 1994. године од европских музиколога добио Међународну награду Академије Киђана (једини досадашњи добитник из Италије). Наредне године је добио и награду Ф. Абијати, као потврду високог уважавања од стране италијанских критичара.
 
Лукезини је издао неколико својих снимака, међу којима су најранији били осамдесетих година прошлог века за дискографску кућу EMI International (Листова Соната у ха-молу, Бетовенова Соната оп. 106 Hammerklavier и Шопенова Соната оп. 58). Затим је снимио Шенбергову композицију Pierrot Lunaire и Бергов Камерни концерт за дискографску кућу Teldec, са Државном капелом из Дрездена и диригентом Ђузепеом Синополијем.
 
За BMG је снимио концерт Echoing Curves Лучана Берија, при чему је и сам композитор наступио у улози диригента. Био је то један од најважнијих момената у блиској сарадњи са Бериом, а Лукезини је присуствовао и стварању последњег и захтевног дела овог композитора за соло клавир – Сонате. Лукезини је извео светску премијеру ове композиције 2001. године, коју је заједно са Бериjовим осталим остварењима за клавир објавила дискографска кућа AVIE Records, на опште одушевљење музичких критичара широм света.
 
Једнако цењен је и Лукезинијев снимак живог извођења Бетовеновог комплетног циклуса 32 сонате за продуцентску кућу Stradivarius. Овај целокупни подухват је од престижног немачког часописа Fonoforum добио признање „ЦД месеца“ у августу 2004. године.
 
Његов најновији албум, Шубертов Impromptus, издат за AVIE Records, добио је изузетне оцене критичара широм света.
 
Током 2017. године се очекује издање са пет Бетовенових клавирских концерата, са Оркестром радија из Лугана којим ће дириговати Антонело Манакорда.
 
Следеће сезоне, Андреа Лукезини ће наступити на фестивалу Мађо Музикале у сарадњи са диригентом Фабиом Луизијем, затим у Риму са Оркестром Санта Ћећилије и диригентом Мјунг-Вун Чунгом, као и у Торину са Симфонијским оркестром Италијанске радио-телевизије и диригентом Денисом Раселом Дејвисом.
 
Почев од 1990. године, Андреа посвећује пуно пажње и камерној музици, где се издваја његова блиска сарадња (наступи и снимци) са виолончелистом Маријом Брунелом, као и истраживање различитих формација у репертоару камерне музике.
Лукезини негује и посвећеност према педагошком раду. Веома често добија позиве да држи мајсторске курсеве у највећим музичким институцијама Европе, као што су Музичка академија у Хановеру, Летњи фестивал у Васербургу и Музичка академија у Салцбургу.
 
Лукезини је члан жирија на бројним такмичењима пијаниста у целом свету, а 2008. године му је додељена титула Академика Санта Ћећилије.