Начин на који Фазил Сај већ 25 година својом изванредном пијанистичком способношћу дотиче и публику и критичаре је заиста посебан. Концерти овог уметника су увек другачији: директнији, отворенији, узбудљивији. Укратко: гађају право у срце. На то је сигурно мислио композитор Ариберт Рајман када је, током посете Анкари 1986. године, имао задовољство, готово случајно, да чује тада шеснаестогодишњег Саја. Одмах је замолио свог пријатеља, америчког пијанисту Дејвида Левина, да дође на конзерваторијум у престоници Турске, што је он и учинио, уз речи које су од тада постале за њега уобичајене: Мораш да га чујеш, дечко ђаволски свира.

Фазил Сај је прве лекције из клавира добио од Митхата Фенмена, пијанисте који је студирао код Алфреда Кортоа у Паризу. Фенмен – можда осећајући колики је заиста дечаков таленат – замолио је свог ученика да прво сваког дана импровизује на свакодневне теме пре него што се упусти у неопходне вежбе и учење клавира. Управо овим приступом, слободним креативним процесима, изграђен је темељ огромног талента за импровизацију и естетику, које чине срж личне перцепције пијанисте и композитора Фазила Саја.
Као композитор, Фазил Сај је компоновао по наруџбини, између осталих, и за Салцбуршки фестивал, Радио Западне Немачке, Минхенску филхармонију, Музички фестивал у Шлезвиг-Холштајну, Фестивал Мекленбург-Западне Помераније, бечки Концертхаус, Дрезденску филхармонију, Фондацију Луј Витон, Орфеус камерни оркестар, Бостонски симфонијски оркестар. Његов опус обухвата пет симфонија, два ораторијума, разне солистичке концерте и бројна клавирска и камерна музичка дела.

Фазил Сај се као класични пијаниста усавршавао од 1987. године са Дејвидом Левином, прво на Музичкој академији Роберт Шуман у Диселдорфу, а касније и у Берлину. Такође, редовно је похађао мајсторске курсеве код Менахема Преслера. Због своје изузетне технике, веома брзо је, са задивљујућом сигурношћу, савладао доајене светске музичке уметности, а управо та мешавина суптилности код Хајдна, Баха и Моцарта и виртуозне величанствености у делима Листа, Мусоргског или Бетовена му је донела победу на Међународном такмичењу Млади концертни уметници у Њујорку 1994. године. Фазил Сај је касније наступао са свим реномираним америчким и европским оркестрима и бројним великим диригентима, градећи разноврстан репертоар, од композиција Јохана Себастијана Баха па све до класика Хајдна, Моцарта и Бетовена, укључујући романтичарску, савремену музику, као и сопствене композиције за клавир.

Фазил Сај је гостовао у безброј земаља на свих пет континената; француски лист Le Figaro описао га је као генија. Сај је такође много пута наступао и као камерни музичар. Са виолинисткињом Патрицијом Копачинскајом, на пример, годинама је наступао у фантастичном дуу; други истакнути партнери су Максим Венгеров, квартети Минети и Модиљани, затим Николас Алтштед и Маријана Кребаса.

Последњих деценија, Сај је редовно добијао позиве да наступа као резиденцијални уметник у бројним чувеним концертним салама, са оркестрима и на фестивалима. То укључује, између осталог, Концертхаус у Дортмунду, Берлину, Алте Опер у Франкфурту, бечки Концертхаус, Симфонијски оркестар франкфуртског радија, Циришки камерни оркестар, Дрезденску филхармонију, Камерату из Салцбурга, Музички фестивал у Шлезвиг-Холштајну, Рајнгау музички фестивал, Фестивал на Боденском језеру и Фестивал нација.

Стваралаштво Фазила Саја представљено је у Паризу, Токију, Мерану, Хамбургу и у његовом родном граду Истанбулу. У сезони 2022/23, наступаће као уметник у фокусу са циришким Тонхале оркестром, а као резиденцијални уметник/композитор са Штатскапеле из Вајмара.

Године 2013. Фазил Сај је освојио музичку награду Рајнгау, а децембра 2016. године Међународну Бетовенову награду за људска права, мир, слободу, смањење сиромаштва и инклузију у Бону. У јесен 2017. године, добио је Музичку награду града Дуизбурга.

Снимци Фазила Саја са делима Баха, Моцарта, Гершвина и Стравинског, објављени у оквиру издавачке куће Телдек Класикс, као и снимци Мусоргског, Бетовена, али и са његовим сопственим делима, високо су цењени од стране критичара и награђивани са неколико награда, укључујући три Ехо Класик награде. Године 2014. објављена су издања са Бетовеновим делима са Симфонијским оркестром франкфуртског радија, под диригентском палицом Ђанандрее Носеде, као и албум Сај свира Саја са искључиво сопственим делима. У јесен 2016. године, Ворнер Класикс је објавио снимак свих Моцартових соната, за које је Фазил Сај добио свој четврти Ехо Класик 2017. године. Заједно са Николасом Алтштедом снимио је албум Четири града. Исте године, Ворнер Класикс је објавио Ноктурна Фредерика Шопена и албум Тајне са француским песмама, који је снимио заједно са Маријаном Кребасом и освојио награду Грамофон за класичну музику 2018. године. У јануару 2020. године, Фазил Сај је објавио снимак свих Бетовенових соната за клавир у издању Ворнер Класикс, а потом и Бахове Голдберг варијације за исту издавачку кућу.