Сећање овог четвртка посвећено је недавно преминулом, славном композитору Кшиштофу Пендерецком са којим је Београдска филхармонија имала част да наступи 2008. године.
„Постоје концерти који остају трајно у колективном сећању оркестра и публике. Један од таквих је био и наступ Кшиштофа Пендерецког са Београдском филхармонијом 2008. Један од најзначајнијих савремених композитора је потврдио правило да су највеће фаце истовремено и бескрајно добронамерни, љубазни људи. Пробе за „Ероику” и његов Концерт за виолончело који је сјајно извела Маја Богдановић, биле су далеко више само од припреме тог репертоара. Била је то недеља када је маестро са нама делио свој дар, начин размишљања, хумор и све оно што га је учинило једном од најважнијих уметничких фигура 20. века. Хвала му. Били смо привилегована генерација филхармоничара за такво јединствено искуство.“ рекао је Иван Тасовац, директор Београдске филхармоније, за Политику.
Године 2008. наша виолончелисткиња Маја Богдановић нам је понудила да са оркестром Филхармоније изведе Други концерт за виолончело Кшиштофа Пендерецког, који је пре тога извела под његовом палицом у Француској. Прилика је била јос значајнија јер је и за наш наступ планиран долазак Маестра да такође диригује. Поред његовог дела, Филхармонија је те вечери извела и Бетовенову Симфонију бр. 3. Маја је толико бриљирала у свом наступу, да је наставила наступе са Маестром, па је и наступила и у Варшави на великом концерту поводом његовог 80. рођендана.
Пендерецки је јединствена личност у савременој историји музике, чија су већ прва дела доживела успех. Нова дела доносила су и нове награде, те је некада потпуно непознати асистент Музичке академије у Кракову убрзо постао центар занимања пољске и светске музичке јавности.
Наруџбина Берлинске филхармоније за век постојања била је подстицај Кшиштофу Пендерецком да напише Други концерт за виолончело и оркестар, кога је посветио блиском пријатељу и колеги Мстиславу Ростроповичу. Концерт је са великим успехом премијерно изведен 11. јануара 1983. са аутором за диригентским пултом. Године 1988. Пендерецки је за ово дело добио награду Греми за композитора и диригента најбољег савременог дела.
