Ирац Пол Мекнамара је опште признат као један од најсвестранијих драмских тенора своје генерације.

Са седиштем у Берлину, певао је у оперским кућама широм Европе, где су његови запажени успеси укључивали недавни деби у Ла Фениче у Венецији као Танхојзер из истоимене Вагнерове опере, под управом Омера Меира Велбера и хваљене представе у Немачкој опери у Берлину у Браунфелсовој опери Сцене из живота свете Јованке. Надаље, добио је широка признања за свој северноамерички деби са Америчким симфонијским оркестром из Њујорка, под управом главног диригента Леона Ботштајна, гдје су публика и критичари похвалили његови наступ у опери Мона Лиза Макса фон Шилингса.

Остали наступи укључују Театар Вјелки у Варшави, Театар Ројал да ла Моне у Бриселу, Опера из Северне Ирске, Опера Кептаун, Опера Лесна у Сопоту (Пољска), Опера Ирска, Фестивал Јаначек у Брну, Национална опера у Алматију, Казахстан, Градски театар у Рио де Жанеиру, Фестивал у Салцбургу и Пекиншки музички фестивал. Концертни наступи су га одвели у многе водеће концертне дворане у свету, укључујући Берлинску филхармонију, амстердамски Концертгебау, њујоршки Карнеги Хол и берлинску салу Пјер Булез.

Поред Вагнерових Клаудиа, Ерика, Логеа, Танхојзера, Тристана и Парсифала, опсежни репертоар Пола Мекнамаре обухвата улоге као што су Моцартов Идоменео, Макс у Веберовом Чаробном стрелцу, Васко да Гама у Мајереровој Африканки, Ленски у опери Чајковског Евгеније Оњегин, Канио у Леонкаваловим Пајацима, принц у Дворжаковој Русалки, Ирод у Штраусовој опери Салома, Бахус у Штраусовој Ариадни на Наксосу, Тихон у Јаначековој опери Катја Кабанова, Гвидо Барди у Фирентинској трагедији Цемлинског, Тамбурмајор у Берговом Воцеку, насловна улога у Бритновом Питеру Грајмсу, Барон де Лубордемон у Луденским ђаволима Кшиштофа Пендерецког и Харолд Мичел у опери Трамвај звани жеља Андреа Превена.