Хваљен од стране међународних критичара као један од највећих и најзанимљивијих талената своје генерације, Бенедето Лупо је стекао светско признање 1989. године, након што је, као први Италијан, освојио бронзану медаљу на Осмом међународном клавирском такмичењу Ван Клајбурн.

Након тога, уследио је низ веома успешних наступа са неколико значајних америчких и европских оркестара као што су Чикашка симфонија, Филаделфијски оркестар, Бостонска симфонија, филхармонија из Лос Анђелеса, Балтиморска симфонија, Монтреалска симфонија, Лондонска филхармонија, Оркестар Гевандхаус у Лајпцигу, Ротердамска филхармонија, Немачки симфонијски оркестар из Берлина, Национални оркестар Шпаније, Филхармонија из Монте Карла и филхармонија из Бергена. Остварио је сарадњу са водећим диригентима, међу којима су Ив Абел, Ед Гарднер, Ђанкарло Гереро, Владимир Јуровски, Станислав Кочановски, Бернард Лабади, Лоу Лангре, Марко Летоња, Николас Мекгеган, Хуањо Мена, Кент Нагано и Ксијан Жанг.

Бенедето Лупо се 2018. године вратио у Лондонску филхармонију, а за његово извођење Равеловог Клавирског концерта за леву руку и оркестар музички веб сајт Бахтрек објавио је да је било најистакнутије извођење те вечери. Посебно одушевљен француском музиком, Бенедето Лупо је 2018. године одао почаст Клоду Дебисију (1862-1918) на стогодишњицу композиторове смрти, серијом концерата у Европи и Северној Америци. Часопис Ле Девоар у Монтреалу је написао: Лупов реситал Дебисија био је апсолутно изузетан доживљај, уједно музички и сензуалан, док је Вашингтон Пост написао: Лупо има два кључна атрибута која су својствена свим изванредним интерпретаторима Дебисија: наизглед бесконачну разноликост додира и динамике и бујну и пребогату машту. Заједно са непогрешивим италијанским инстинктом за савршено избалансиране гласовне линије, то је оно што чини Луповог Дебисија ауторитативним и снажним […] Лупове интерпретације, ослобођене било чега предвидљивог или рутинског, потпуно су његове, дубокомисаоне и свеже. Током целог извођења, публика је слушала у усхиcћеној тишини која је резервисана само за најбоље музицирање.

Бенедето Лупо редован је гост у главним концертним дворанама широм света, укључујући Елис Тали Хол у њујоршком Линколн Центру, лондонски Вигмор Хол, Берлинску филхармонију, Палату лепих уметности у Бриселу и сали Плејел у Паризу и на истакнутим фестивалима као што су Тенглвуд, Истанбулски међународни фестивал, Фестивал Енеску и Фестивал Тиволи у Копенхагену.

У родној Италији свирао је са свим значајнијим оркестрима, укључујуcћи Симфонијски оркестар Академије Санта Ћећилија у Риму, Националну симфонију РАИ из Торина и Мађо Музикале из Фиренце, као и у свим већим концертним дворанама укључујући миланску Скалу, Градски театар у Болоњи, Сан Карло у Напуљу и Ла Фениче у Венецији.

Снимци Бенедета Лупа укључују признату верзију Вечерњег концерта Нина Роте за издавачку кућу Harmonia Mundi, која је добила неколико награда, укључујући и Diapason D’Or. Нино Рота је био Лупин ментор, пратећи га у току раног студирања на Конзерваторијуму Пичини у Барију. Заједно са Петером Магом и Швајцарским италијанским оркестром (ОСИ), Бенедето Лупо је снимио комплетна Шуманова клавирска дела са оркестром за издавачку кућу АРТС.

Бенедето Лупо држи клавирске мајсторске курсеве на светски познатој Националној Академији Санта Ћећилија у Риму, где је 2015. године проглашен активним академиком Санта Ћећилије. Добитник је бројних међународних награда и такмичења, укључујући и награду Теренс Џад у Лондону, а такође држи мајсторске курсеве за престижне институције широм света.