Сергеј Накарјаков померио је границе трубе и њене улоге у класичној музици. Након наступа на фестивалу Корсхолм, када је имао само 13 година, финска штампа дала му је надимак Паганини на труби, док га је 1997. године часопис Музика и театар описао као Карузо трубе. Његов репертоар укључује не само читав спектар оригиналне литературе за трубу, већ се стално проширује, укључујући и многе транскрипције, док тражи увек нова средства музичког изражавања. Истовремено, лично је заслужан за повратак флигелхорна на истакнуто место на концертном подијуму.

Рођен у Горком 1977. године, Сергеј је почео да свира клавир када је имао шест година, али је, 1986, након повреде кичме која је прекинула његове студије клавира, прешао на трубу. У прво време, његов отац је неуморно трагао за добрим наставницима трубе, али Сергеј сматра да је за све техничке и музичке способности које је стекао управо заслужан његов отац, Михаил Накарјаков, који је прилагодио огроман репертоар класичних концерата за трубу – и са којим је свакодневно радио и учио од самог почетка, а од 1995. године искључиво!

Од своје 10. године Сергеј је почео да наступа са оркестрима у најзначајнијим концертним дворанама Совјетског Савеза. Године 1988. освојио је награду на такмичењу за одрасле музичаре. Постало је јасно да је, како би развио своју каријеру и путовао, морао напустити Совјетски Савез. Његова породица донела је одлуку да се пресели у Израел како би му пружили слободу да путује. Године 1991. доживео је велики успех на фестивалу Иво Погорелић у Бад Верисхофену. У августу исте године дебитовао је заједно са Литванским камерним оркестром на фестивалу у Салцбургу. Годину дана касније, 1992. године, Сергеј је гостовао на музичком фестивалу Шлезвиг-Холштајн, где је добио награду Prix Davidoff. Од тада наступа у многим водећим музичким центрима у целом свету, укључујући Холивуд Боул у Лос Анђелесу, Линколн центар у Њујорку, Ројал Фестивал хол и Ројал Алберт хол у Лондону. Наступа и на фестивалима у већини европских земаља. Сваке године проводи по неколико недеља на турнејама по Јапану, а такође се појављује као гостујући солиста у Северној Америци и Канади. Сарађује са најпознатијим светским музичарима, оркестрима и диригентима. Недавно је наступао у Театру Шанзелизе са Петроградском филхармонијом и Јуријем Темиркановим. Његове међународне турнеје укључују и наступе у најистакнутијим циклусима концерата широм света, како са оркестром, тако и на реситалима – у пратњи пијанисткиња, сестре Вере Охотникове или Марије Мерович.

Накарјаков је 2002. године добитник награде ЗДФ Ехо Класик за инструменталисту године Немачке фоно-академије.

Дискографија Сергеја Накарјакова са Teldec classics international (Warner) изазвала је одушевљење и признање јавности и критике. Она укључује најпознатије концерте за трубу као и два албума реситала виртуозних дела Бизеа, Паганинија, Де Фаље, Гершвина, Римског-Корсакова, са пијанистом Александром Марковићем. Снимак Елегије, обухвата збирку познатих романтичарских дела за глас и клавир аранжираних за трубу и клавир. Албум Концерти за трубу садрже позната дела за гудаче, транскрибована за трубу или флигелхорн, познатих аутора као што су Хајдн, Менделсон и Хофмајстер. Француски часопис  Репертоар дао је овом делу највећу оцену. Албум Без ограничења добио је награду Златни РТЛ. Албум Из Москве с љубављу истиче руске концерте. Његов најновији ЦД је Одјеци прошлости, са трубачким концертима које су у оригиналној верзији написали за фагот и виолончело Хумел, Моцарт, Вебер и Сен-Санс. У Јапану је учествовао у снимању филма Таига-но итеки, са улогом руског трубача, у којој је, поред глуме, био и музички извођач.

Сергеј Накариаков свира на инструментима чувене француске фирме Антоан Куртоа из Париза.