Откако је са 22 године освојио прву награду за виолончело и златну медаљу на XIV међународном такмичењу Чајковски 2011. године, Нарек Хакназарјан је инспирисао публику својим умећем и стекао репутацију једног од најистакнутијих светских виолончелиста. Хакназарјан је наступао са оркестрима широм света, заслужујући похвале критичара као што су блиставо бриљантан (Страд) и једноставно величанствен (Сан Франсиско Кроникл). Године 2014. Хакназарјан је проглашен Би-Би-Си-јевим уметником нове генерације, а у августу 2016. дебитовао је на Би-Би-Си Промс уз одушевљене похвале критике.

Најзначајнији догађаји Хакназарјанове сезоне 2021/2022 укључују наступе у Мадриду са оркестром Санта Ћећилија и Антонијом Папаном, затим на Фестивалу Дворжака у Прагу са Томашем Нетопилом, на Фестивалу у Пизи, затим са Хелсиншком филхармонијом и Оркестром „Residentie“ са Николасом Колоном у Хагу и са Краљевским оркестром Концертгебау из Амстердама. Такође има турнеје по Аустралији и Новом Зеланду. У периоду 2020/2021 дебитовао је са оркестром Бечког радија и Марин Алсоп на концерту поводом отварања њихове сезоне у Музикферајну, и са Симфонијским оркестром из Барселоне који му је одмах упутио поновни позив. Био је позван и на резиденцију са Симфонијским оркестром финског радија и Хануом Линтуом, изводећи два телевизијска концерта и соло реситал.

У сезони 2019/2020 овај виолончелиста имао је неколико запажених дебија, укључујући и онај са Филхармонијом из Цириха са Ђанандреом Носедом и Симфонијским оркестром из Питсбурга са Манфредом Хонеком. Поновни ангажмани укључивали су наступ на Беровом премијерном музичком фестивала (раније Камерни музички фестивал Хонг Конга), затим са Шкотским симфонијским оркестром Би-Би-Си-ја и са Есенском филхармонијом и Томашом Нетопилом.

Хакназарјанова посвећеност новом и ретко слушаном репертоару евидентна је у његовим европским и америчким програмима ове сезоне. У Варшави, на Фестивалу Еуфони извео је Концерт за виолончело Андреја Пануфника, а у Вашингтону, појавио се са ансамблом ПостКласикал у Концерту за виолончело бр. 2 колеге Јерменина Ваче Шарафјана, заједно са признатим визуелним уметником Кеворком Мурадом за светску премијеру мултимедијалне продукције Јерменске oдисеје у наосу вашингтонске националне катедрале.

Као реситалиста, наступао је на Универзитету Флориде за извођачку уметност и у Фондацији Аспект у Њујорку. Са триом З.Е.Н. којем су се придружиле колеге Џу Жанг и Естер Јо, Хакназариан је обишао Северну Америку са наступима у Хербст театру у Сан Франциску, Ванкувер Плejхаус, Санта Барбара Циклус уметности и предавања, Школе музичког друштва Харвард у Бостону, Пријатељима камерне музике из Мајамија и Колекције Филипс из града Вашингтона. Трио З.Е.Н. је издао свој деби албум 2017. године за издавачку кућу Дојче Грамофон, а такође је био на турнејама у Великој Британији, Кини и Хонг Конгу.

Хакназарјан је још раније био проглашен за једног од великих талената Бечког Концертхауса, а наступао је у главном граду Аустрије са Бечким симфонијским оркестром под вођством Јакуба Хруше, као и у Музикферајну са Данилом Трифоновим и Сергејем Догадином. У лето 2019, Хакназарјан се придружио дугогодишњем сараднику Трифонову за сонате Шостаковичa и Рахмањинова на фестивалима у Вербијеу и Рајнгауу. У сезони 2018/2019, био је резиденцијални уметник у Вигмор холу, нудећи низ фасцинантних програма класичног и мање познатог соло репертоара. Као истакнути интернационални оркестарски солиста, Хакназарјан је наступао са симфонијским оркестрима из Балтимора, Сент Луиса, Сијетла, Торонта, Лондона, ВДР, Франкфуртског радија, Сиднеја, Новог Зеланда и НХК; затим са ансамблима Краљевске Стокхолмске, Чешке, Сеулске, Холандске и Ротердамске филхармоније; Симфонијским оркестром Јуте; Камерним оркестром Лос Анђелеса; Оркестром Париза; са ансамблом Театро дел’Опера у Риму. Сарађивао је са признатим диригентима као што су Алсоп, Белохлавек, Гергијев, Гереро, Неме Јарви, Копман, Линту, Плетњов, Робертсон, Сарасате, Слаткин и Сохијев.

Страствени камерни музичар и реситалиста, Хакназарјан је наступао у њујоршком Карнеги холу, театру Хербст у Сан Франциску, Националној галерији уметности из Вашингтона, Краљевском Концертгебау у Амстердаму, Плејел сали у Паризу, у Берлинском Концертхаус, Оџи хол у Токију, Концертној сали у Шангају, и на значајним фестивалима као што су Равинија, Аспен, Пјатигорски, Мекленбург-Западна Померанија, Кисинџер Зомер, Робеко Самер, Бетовенфест у Бону, Микели, Пау Казалс, Луцерн и Вербије, између многих других.

Хакназарјан је добитник стипендија Фондације Ростропович и Руског фонда за извођачке уметности, и освојио је многе награде укључујући прву награду на Међународном такмичењу Арам Хачатурјан 2006. године у Јерменији и прво место на Међународном такмичењу Јохансен за младе гудаче 2006. године. Као добитник прве награде на међународним аудицијама младих концертних уметника 2008, Хакназарјан је дебитовао у Занкел сали Карнеги хола и у Вашингтону. Затим, 2017. године проглашен је за почасног уметника Јерменије од стране тадашњег председника Сержа Саргсјана.

Нарек Хакназарјан рођен је у Јеревану, Јерменија, у породици музичара: његов отац је виолиниста, а мајка пијанисткиња. Под менторством покојног Ростроповича, Хакназарјан је 2011. године добио диплому уметника на Музичком конзерваторијуму Нове Енглеске где је студирао са Лоренсом Лесером, након студија на Московском конзерваторијуму код Алексеја Селезњова и на Музичкој школи Сајат-Нова у Јеревану код Зареха Саркисјана. Хакназарјан свира на виолончелу Ђузепа Гварнерија из 1707. године, а користи гудала Ф. Г. Турт и Беноа Ролан.

„Интензиван фокус и експресивно умеће господина Хакназаријана никада не посустају.”

–Њујорк тајмс

„Хакназарјан је имао оно чиме мало који други виолончелиста може да се похвали: моћ да се супротстави таквом зиду мрачног, снажног естонског звука… Чак су и његове величанствено обликоване лирске фразе имале квалитет да покосе све што му се нађе на путу. Његов тон је подједнако божанствено сигуран колико и огроман. Хакназаријан је очигледно на путу ка великој каријери.”

— Лос Анђелес тајмс

„Хакназарјан се ухватио у коштац са кратким, лирским Ноктурном у де-молу за виолончело и оркестар Чајковског, а затим и са Варијацијама на рококо тему, у једном откровенском наступу у којем је повезао изузетно богат певачки тон са лирском грациозношћу и спектакуларном техничком вештином која је учинила да су чак и најкомпликованије варијације изведене без напора.“

—Сент Луис Пост-Диспеч

„Хакназарјан је права ствар.”

— Балтимор Сан

„Хакназарјанов наступ није био ништа друго до величанствен… Он је уметник кога треба пратити.”

— Сан Франсиско Кроникл

„Његов тон је био богат, његова контрола беспрекорна, а изведба запањујућа.”

— Канзас Сити Стар

„Бацио се на изведбу Елгаровог концерта за виолончело снажним, пуним звуком и просто уживао у рубато спорим пасажама са чежњивим фразама.“

— Вашингтон пост