Кристијан Шуман је савремени уметник многоструких талената, који је великом брзином стекао добру репутацију и као оперски и концертни диригент, композитор и аранжер, и етаблирао се као водећи међународни ауторитет у свету савремене и филмске музике.

Сарадња је у сржи свих Шуманових пројеката, у којима често интегрише друге жанрове у оркестарску музику, попут филмске музике и музике из видео-игара, џеза и савремене електронске музике. Сарађивао је са уметницима попут Џона Пауела, Елиота Голдентала, Хауарда Шора, Самија Тиебоа и Робина Шулца, а годинама се усавршавао у менторству Петера Етвеша. Шуманов фокус је на стварању нових, озбиљних хибридних формата за концертне и оперске дворане, укључујући електронске и интерактивне елементе за интердисциплинарне пројекте у 21. веку. 

Као диригент, Шуман редовно наступа са оркестрима попут Филхармоније у Ослу, Варшавске филхармоније, оркестра Театра Колон и Филхармоније Северно-немачког радија из Хановера. У сезони 2021/22, дебитовао је са Бамбершким симфонијским оркестром, Немачким симфонијским оркестром у Берлину и Симфонијским оркестром из Милуза. Шуман је такође диригент и музички директор Звука климе, међународне турнеје дечјег програма који се бави темом климатских промена, а који обухвата и Шуманову ауторску музику.

На оперској сцени, Шуман је остварио запажене наступе широм Европе у неколико продукција. У Берлину је дириговао премијером опере Анђели у Америци Петера Етвеша и постигао велики успех са продукцијом Три сестре истог аутора у Театру Колон. Од истог аутора, такође је извео Трагедију ђавола у Баварској државној опери као и Лејди Сарашина у Театру Вијелки у Варшави. У Гран опери у Авињону дириговао је двоструки програм који је укључивао Бартоков Замак Плавобрадог и Етвешево дело Без крви. Раније је имао дугогодишњу сарадњу са Театром Сен Галена, где је, од 2006. до 2009. године, обављао функцију капелмајстора.

Кристијан Шуман живи у Немачкој и поседује звање мастера уметности са Универзитета Франц Лист у Вајмару, где је студирао дириговање и композицију код професора Николаса Паскеа и Михаела Обста (2007).