Пијаниста, диригент и композитор Михаил Плетњов је један од најцењенијих и најутицајнијих уметника свог времена. Захваљујући свом изузетном таленту, као пијаниста постао је надалеко признат још 1978. године, када је освојио Прву награду на Међународном такмичењу Чајковски у Москви, са само 21 годином.

Позив да наступи на дипломатском самиту у Вашингтону 1988. године довео је до познанства и пријатељства Плетњова са Михаилом Горбачовим, а затим и доживотне посвећености рушењу баријера путем универзалног језика музике.

Године 1990, Плетњов је основао Руски национални оркестар – први независни оркестар у историји Русије. Под његовим вођством, РНО је постао познат као један од најбољих оркестара на свету.

Више од тридесет година касније, оснивањем Међународног оркестра Рахмањинов, названог по славном пијанисти, диригенту и композитору чија је каријера инспирисала публике широм света, Плетњов је поново оживео своју посвећеност уметничкој слободи.

Наступи и албумска издања Михаила Плетњова показују колико је он изванредан извођач широког репертоара, не само као пијаниста, већ и као диригент. Његови снимци освојили су бројне награде, укључујући Греми 2005. године, који је добио за сопствени аранжман Пепељуге Прокофјева. Номинован је за Греми за Шуманове Симфонијске етиде (2004) и за Клавирске концерте бр. 3 Рахмањинова И Прокофјева (2003). Албум са посебним признањима критике, Скарлатијеве сонате (Вирџин/ЕМИ), освојио је награду Грамофон 1996. године, а његов снимак комплетног опуса Бетовенових симфонија и клавирских концерата (Дојче грамофон) часопис Њујоркер прогласио је Најбољим у 2007. години.

Пијаниста, диригент, композитор и лидер у култури – све су то значајни аспекти изванредног живота Михаила Плетњова. Ипак, са карактеристичном скромношћу, он инсистира на томе да је, једноставно, музичар.