Београдска филхармонија је заједно са шефом-диригентом Габријелом Фелцом и пијанистима Петром Лимоновим, Олгом Шепс и Аном Федоровом, извела спектакуларни „Рахмањинов маратон“ у петак на Коларцу. Преко хиљаду људи је стајаћим овацијама поздравило маестралне уметнике и три сата раскошне музике, након једног од најинтензивнијих догађаја, не само филхармонијске сезоне, већ на целокупној концертној сцени ове године.
Био је то прави ватромет виртуозности који је поново померио границе филхармонијских могућности на једном од најтраженијих догађаја ове сезоне. Огромно интересовање је владало за подвиг да се у истој вечери изведу прва три Клавирска концерта чувеног композитора, те су улазнице биле давно распродате као и оне за стајање. Бројна публика је без даха пратила не само развојни пут Сергеја Рахмањинова, већ и аутентичне интерпретације троје пијаниста, потпуно различитог стилског израза.
Одушевљење публике која се, према речима многих, за овај догађај припремала „као за Еxит“, расло је са сваким изведеним ставом и у финалу вечери атмосфера је постала еуфорична – громогласне овације препуног Коларца експлодирале су исте секунде када је сво троје пијаниста изашло да поздрави слушаоце завршни пут. И као после сваког великог изазова и још већег успеха, бекстејџ Коларца је био једнако крцат као и концертна дворана. Размењивале су се најсрдачније честитке и загрљаји, правили селфији и давали аутограми – новој генерацији младих пијаниста и будућих колега.
На старту „Рахмањиновог маратона“, наступио је Петр Лимонов уз изузетно оригинално тумачење Првог концерта за који пијаниста сматра да је сублимација генијалности Рахмањинова као младалачког дела које је довршено у зрелој фази композиторове каријере. Штафету је предао сјајној Олги Шепс, доневши такође сасвим посебну и неочекивану интерпретацију раскошног Концерта број 2, а тријумфално финале било је уз чувени „Рах три“, дело које представља сам трон клавирске литерутуре, у маестралном и снажном извођењу Ане Федорове.
Међутим, ово није био само догађај посвећен стопедесетгодишњици од рођења Сергеја Рахмањинова, који може да парира најелитнијим светским догађајима који се ове године приређују свугде у свету. Концепт Габријела Фелца, креатора маратонске идеје, био је да сва три клавирска концерта изведу пијанисткиње. Тиме је дотакао важно и актуелно питање о родној политици и предрасудама које се односе на то да је овај жанр Сергеја Рахмањинова резервисан за мушкарце који га успешније и моћније изводе.
Рахмањинов је као изузетни пијаниста до врхунца усавршио своје пијанистичке способности, чему су делом допринеле и физичке предиспозиције (једном руком је могао да обухвати чак 12 дирки!) Да ли жене могу једнако снажно и силовито да изведу клавирске концерте Сергеја Рахмањинова, управо је показано на филхармонијском маратону.
Међутим, по овом питању је посебно интересантан став Петра Лимонова који је због измена у последњем тренутку, наступио уместо раније планиране Еве Геворгјан. Он је изнео врло занимљиво промишљење на тему “мушког и женског” начина свирања.
– Студирајући дириговање и клавир на Краљевској академији у Лондону, добио сам просветљујући коментар од свог професора који је анализирао начин на који инерпретирам музику. Саветовао ме је да више пажње посветим испитивању и потенцирању своје женске стране јер мушка није довољно добра. Мислим да је ово фантастична филозофија која се тиче целине и ослања се на јин-јанг источњачко учење по коме би свако биће требало да тежи хармонији кроз елементе који су већ у нама – казао је Лимонов.
Олга Шепс сматра да су у прошлим временима искључиво мушкарци били заступљени на концертној сцени из разлога што је женама било намењено да буду код куће са децом. Међутим, та времена су се променила јер је музика за све и обраћа се свима, тако да је сада тешко рећи да ли постоје женски или мушки аспект извођења већ је „најважније да отворимо душу музици“.
– На срећу, ових предрасуда има све мање и мање јер имамо толико пуно фантастичних уметница које се упуштају у физички и ментално тешке изазове и померају границе интерпретације. На пример, Јуџа Ванг изводи све клавирске концерте Рахмањинова у истој вечери што ја, заиста, још звек не могу да замислим – додаје кроз смех Ана Федорова након извођења Трећег концерта за који се сматра да је најтежи у клавирској литератури, сматрајући да фамозни „Рах 3“ пуно узима од пијанисте али још више враћа.
Пробе су биле једнако узбудљиве као и концерт, а у Београдској филхармонији је владала посебна „опсада“ пијаниста који су уочи проба са оркестром вежбали на сваком расположивом клавиру. Њих су пратили бројни фанови, који су доказали да данашње генерације имају и неке друге идоле. Тако су Матеја, Мириам и Матилда, присуствовале пробама, уживале у извођењима пијаниста и у разговорима са њима.
– Већ неколико година пратим Олгу Шепс, још док сам била у нижој школи. Како сам је чула, заљубила сам се у њена извођења шта год да свира. Увек прво потражим њене интерпретације, које ме инспиришу и мотивишу тако да се трудим да и своја извођења приближавам њенима – каже Матеа Јовановић, ученица средње школе „Станковић“.
Мириам је љубитељка Ане Федорове:
– Много ми је драго што Београдска филхармонија свира са овим пијанистима. Увек слушам извођења Федорове коју на тај начин добро знам. Иако волимо и да се ослонимо на старије примере из пијанистичке историје, више смо наклоњени пијанистима новије генерације јер је у питању другачија школа у односу на прошла времена. Наравно да има трагова старе школе али већина пијаниста данас има другачију технику и идеје – каже Мириам Андриоло, студенткиња ФМУ, док се њеној сестри Матилде, ученици флауте, највише допао стил Петра Лимонова.
Силовита и интензивна музика Рахмањинова, јединствена синергија диригента, оркестра и солиста и заљубљеност пијаниста у дела која изводе, публику је довело до екстазе уз грмљавину аплауза и овација у незаборавној филхармонијској вечери која је спојила актере светске пијанистичке сцене уз још један куриозитет – сви солисти Рахмањинов маратона већ дуго знају једни за друге, али су се тек овом приликом окупили и упознали у Београду.
