Колика је снага Вивалдијевог ремек-дела Годишња доба, говори и остварење савременог композитора Макса Рихтера. Спајајући векове и епохе, неколико векова касније, дело је добило нови живот у постмодерном и минималистичком руху. Уз Данијела Роуланда то је прави рокенрол на филхармонијски начин. А онда, настављамо да плешемо, само мало другачије: цео опус 46 Словенских игара Антоњина Дворжака, све под палицом Данијела, али Рајскина!
Британски композитор и пијаниста рођен у Немачкој, Макс Рихтер (1966), својим јединиственим стилом и оригиналним музичким идејама привлачи пажњу шире музичке јавности. Прошао је класично музичко образовање, завршивши клавир и композицију на Универзитету у Единбургу, Краљевској музичкој академији у Лондону и код Лучана Берија у Фирнеци. Његов композициони израз се креће у оквирима постиминимализма и савремених класичних стилова. Пише, аранжира и изводи музику за сцену, оперу, балет и телевизију. Рихтер је снимио осам албума, а његова музика се често користи у кинематографији, а о њеној популарности говори податак да је 2019. године Рихтерова музика премашила милијарду прегледа и милион продатих албума.
Рекомпонована Четири годишња доба настала су 2012. године, а дело је исте године премијерно извео Данијел Хоуп са Бритн симфонијом и Андре де Ридеом у Барбикан центру у Лондону. Иако је Рихтер изјавио да је одбацио 75% Вивалдијевог оригиналног материјала, делови које користи третира на начин који потврђује његово стилско упориште у постмодернистичкој и минималистичкој музици. Ова чињеница је једног критичара навела да се запита да ли се Рихтер може назвати барокним декомпозитором? Албум Рекомпонована Четири годишња доба достигао је прве позиције на стриминг платформама у Великој Британији, Немачкој и САД-у, а одломци дела се могу чути и у првој сезони серије Бриџертон, једне од најгледанијих у историји Нетфликса.
Словенске игре представљају серију оркестарских композиција Антоњина Дворжака (1841–1904) насталих 1878. и 1886. године, које су штампане у две збирке, означене опусима 46 и 72. Иницијално написане за клавир четвороручно, Словенске игре биле су инспирисане Брамсовим Мађарским играма, а оркестриране су убрзо по настанку, на захтев Дворжаковог издавача. Ови живописни и очигледно национално обојени комади који су одлично прихваћени од стране публике и критике, позиционарали су Дворжака као композитора и донеле му међународну репутацију. Словенске игре су и данас једно од његових најпознатијих остварења.
Иако су Брамсове Мађарске игре тада још увек неетаблираном Дворжаку послужиле као модел, постоји значајан број веома упечатљивих разлика између ове две композиције: док је Брамс употребио популарну мађарску староградску музику коју је слушао у извођењу Цигана, Дворжак је користио само ритмове карактеристичне за словенски фолклор, при чему је мелодије компоновао сам. Огроман успех првих осам игара означених опусом 46, донео је Дворжаку нову наруџбину, и тако је настала још једна група од осам игара, оп. 72, која је доживела сличан успех.
Типови плесова на основу којих је Дворжак заснивао своју музику су фуријант, думка, полка, мазурка, коло, полонеза и друге, а овом приликом биће изведено свих осам игара које чине опус 46.
мр Aсја Радоњић
