Роже Мираро је рођен 1959. године у Лиону, у породици која је пореклом из Венеције. У родном Лиону је најпре почео да учи саксофон, а онда је као самоук засвирао клавир. Са 19 година уписао је Конзерваторијум у Паризу, у класи Ивон Лорио, где је упознао и Оливијеа Месијана. Веома брзо се афирмисао као један од главних Месијанових интерпретатора, а 2001. године је објавио снимке свих његових композиција за соло клавир (на 7 компакт дискова у издању дискографске куће Accord-Universal Music), који су једногласно оцењени фантастичним критикама. Његово извођење Двадесет погледа на дете Исуса (без партитуре!), или чак комплетног Каталога птица, сматрају се не само покушајем да се изведе немогуће, већ и присвајањем опуса Месијана, са којим се Мираро потпуно идентификује.

Уз изванредну технику (победник је међународних такмичења Чајковски у Москви и Лист у Парми), његово музицирање је увек у служби поезије и искрености. Његова умешност, истовремено сањалачка и луцидна, маштовита и строга, у пуној мери је примењива и на Мусоргског, Равела, Албениза, Рахмањинова или Дебисија и на Бетовена, Шопена, Листа или Шумана, јер њом уме да истакне емоцију, колорит, романтизам и звучни амбијент.
 

У фебруару 2001. године, Мирароу је у Нанту уручена награда Victoire de la Musique у категорији инструменталног солисте. Након тога је први пут наступио у Карнеги Холу са Филхармонијом Француског радија и диригентом Мјунг-Вун Чунгом, као и са Париским оркестром којим је дириговао Јутака Садо. У децембру 2003. године, у Паризу је извео комплетан Равелов опус за соло клавир. Осим реситала у најпрестижнијим светским дворанама, Мираро, такође, сарађује са истакнутим диригентима као што су Зубин Мехта, Сеиђи Озава, Пинкас Стајнберг, Марек Јановски, Валериј Гергијев и Кент Нагано, те добија позиве од реномираних оркестара (Берлинска, Бечка и Лондонска филхармонија, Гевандхаус из Лајпцига, Руска национална филхармонија, Симфонијски оркестар из Сан Франциска, Француски национални оркестар, Минхенска филхармонија, Резиденц оркестар из Хага…). Године 2005, ангажован је на Фестивалу у Салцбургу да изведе Месијанову Турангалила симфонију и учествовао је као солиста са Би-Би-Сијевим Националним оркестром Велса на концертима Промс у Лондону.

Као еклектик, отворен ка музичком свету без граница, Роже Мираро има бројна издања за дискографску кућу Accord. За свој последњи албум, назван Погледи на 20. век, добио је награду Choc часописа Le Monde de la Musique. На овом албуму, он нуди широк избор клавирских остварења нашег времена, изводећи дела Бартока, Булеза, Дитијеа, Ајвса, Месијана, Шенберга као омаж Клоду Елферу, који је учинио пуно на афирмисању савремене музике.

У јануару 2011. године, DECCA је објавила његов снимак Листове транскрипције за клавир Берлиозове Фантастичне симфоније. У новембру 2011, Deutsche Grammophon је објавио његов снимак Равеловог Концерта у Ге-дуру са Филхармонијом Француског радија, којим је дириговао Мјунг-Вун Чунг, а пар месеци касније и Концерт за леву руку, такође са Филхармонијом Француског радија и Мјунг-Вун Чунгом.

Крајем 2015. године се очекује ново издање Рожеа Мирароа за француску дискографску кућу La dolce Volta – ЦД албум посвећен Листу, на коме ће се налазити, између осталог, Соната у ха-молу, као и транскрипције Вагнерових композиција.

Након професуре у Лиону, Мираро сада дели своја искуства пијанисте и своја педагошка знања са студентима Париског конзерваторијума који, баш као и публика широм света, цене великодушност његовог музичког дискурса и емоцију којом одишу његове интерпретације, које увек одликује разум и осећајност. Мирароов алтруизам заиста уноси тај додатак душе, који је наследио од Ива Ната и Алфреда Кортоа, мајсторâ на клавирским диркама, са којима осећа уметничку блискост.